Na Vaskrs 28.04.2019. godine, rano ujutro krenuh na duže planirani put u samo podnožje albanskog dijela Prokletija u naselje Theth. Ranije planirano putovanje je podrazumijevalo dobre pripreme:odabrati najbolju trasu puta,prikupiti dovoljno istorijskih i drugih podataka o tom naselju i njegovom stanovništvu,obezbijediti domaćina koji će moći da odgovori na neka od pitanja koja su predmet ove posjete,..
Prema analizama portala selo-velika.me,koalicija koja je oformljena u Kotoru nakon izbora 2016.godine objektivno nije imala šansu za vršenje vlasti za mandatni period,zbog svoje ideološke različitosti.Iako je ta koalicija bila sačinjena od 15-tak političkih subjekata,pokazalo se da vršenje vlasti ne može biti kvalitetno artikulisano samo na negativnom odnosu prema DPS-u.Konaćno,građani su vidjeli da je to bila najgora vlast u Kotoru,možda od Drugog svjetskog rata.Svakako,ne treba zato kriviti samo mladog Vladimira Jokića,već i njegove političke mentore i ćitav neprincipijelni i interesni) konglomerat jedne koalicije koja je skoro dvije godine vladala,iako im niko ozbljan nije mogao predvidjeti "tako dugo vladanje".Današnji epilog je logični slijed svega što se događalo u Kotoru zadanje dvije godine.Jokić je bio u "procijepu" politike sopstvene partije,DFA (sa 10 političkih subjekata),SNP-a,URE i SDP-a.I konačno ideološka i interesna različitost je pukla po šavovima,koje niko ne može spojiti.Sve se to danas u Kotoru srušilo kao kula od karata.
O događanjima na današnjoj sjednici SO Kotor dajemo izvještaj CDM-a. Continue reading
Drugi pišu
Uloga Milana Piroćanca u Crnoj Gori polovinom šesdesetih godina devetnaestog vijeka (o čemu je pisao ovaj portal),sprega sa kupljenim Crnogorcima,navodno proćeranim sa Cetinja zbog političkih neslaganja sa gospodarom,Bombaški proces (u kojem su učestvovala i tri Ćulafića iz sela Luge),i niz drugih događaja su zapravo bili dio jedne vrlo smišljene politike tadašnjih vlasti u Beogradu da se Crna Gora utre sa mape država Evrope.Dolje navedeni tekst je svjedočenje jednog od tada živih svjedoka tih događanja,koji je objavljen u časopisu “Ninettenth Century and After”(Devetnaesti vijek i poslije),London, februara 1933.
Motiv za objavljivanjem prevoda ovog teksta nalazimo u intervjuu jednog Veličanina dat listu Pravda u Beogradu (prije neđelju dana),u kojem se nastavlja sa lažnim iznošenjem činjenica (o svom kraju),pri čemu se ne uzimaju materijalni dokazi da bi se potkrijepile izrečene konstatacije,već radi dodvoravanja političko-crkvenim krugovima saopštavaju potpuno neutemeljene tvrdnje.Vrijeme je majstorsko rešeto,pa"sto puta izgovorena nesitina"neće moći da izdrži vrijeme koje je pred nama.Zapravo,popisi stanovništva u selu Velika,a što je sve sačuvano u arhivama,će biti velika prepreka za izgoverene i neutemeljene konstatacije ovog "istraživača" veličke prošlosti.Neko bi mogao reći: "Pa kakve veze ima intervju veličanina Pravdi sa ovim tekstom"?Odgovor je jasan,neko će u budućem vremenu biti Pašić ili Pešić,a neko drugi opet Milo Petrović (O ovim ličnostima dalje u tekstu)
U Srednjovjekovnoj Zeti je bila veoma razgranata mreža puteva,koja je povezivala Ribnicu (Podgoricu) sa Kotorom i Dubrovnikom,a dalje morskim putem prema Mlecima.Putevi koji su vodili iz Zetskog primorja u unutrašnjost,uglavnom od Kotora,Bara i Budve za Ribnicu (današnji Titograd),dalje su nastavljali za Plav i Peć i Brskovo.Od Bara,preko Ulcinja je bila veza za Skadar i dalje za Prizren.
U 2019-toj godini će se znatno skratiti put od Podgorice prema Gusinju,Plavu i Murini sa susjednim selima. Dugo planirani putni pravac od Podgorice za Gusinje,preko Abanije,konačno će biti završen.Vlada Crne Gore je opredijelila sredstva za rekonstrukciju dijela saobraćajnice kroz Crnu Goru od Podgorice do graničnog prelaza Grabom na albanskoj teritoriji.Sredstvima IPA projekata za prekograničnu saradnju,Evropska unija je finansirala izgradnju graničnog prelaza Grabom,koji se nalazi na teritoriji Albanije.
Prelaz je završen još prije godinu dana,ali nije mogao biti stavljen u funkciju,jer crnogorska strana nije završila dio svojih obaveza oko rekonstrukcije dijela puta na svojoj teritoriji.
Piše:Marko Jokić
Dugi niz godina je jedna manja grupa(kružok) Veličana obuzeta željom da dokaže da je kula Stojnića pored groblja Jokića u Volujaku sagrađena od kamena,koji je navodno bio planiran za gradnju crkve u Velici!?Kada nemaju dokaze,tada se prilazi oprobanoj metodi "svjedoka" i "pamtiša",kako bi neutemeljene tvrdnje dobile satisfakciju. Autor ovih redova je nekoliko puta informisan od pok.Miljana-Miša Gacovog,sina Mihaila-Gaca Jokića da je ta bezobzirna i neistina priča i tvrđenje nekih Veličana (navodeći njihova imena ) u zadnje vrijeme sve više prisutna.Jednom od Veličana koji živi u Beranama je čak i skrenuo pažnju da se konačno prestane sa širenjem lažnih priča o gradnji kule Stojnića*.
Nedavno je jedan čitalac ovog portala postavio pitanje o autentičnom izgledu crnogorske kape u različitim vremenskom periodima.Kako bi pojasnili kakav je bio njen izgled,objavljujemo ponovo tekst Portala Analitika u kojem može sadržajno dobiti odgovor na ovo pitanje.
Припремио:Марјан Планиница
Један од посјетилаца овога портала је прије пар дана замолио да му помогнемо да нешто више сазна о Иву Раковом Радоњићу.Ради тога смо се потрудили да му пружимо информације,онако како га је окарактерисао Милан С.Пироћанац који је стигао на Цетиње као “испомоћ српске владе књазу Николи”. Наиме,послије потписа првог уговора између Србије и Црне Горе (1866 г.), књаз Никола је, по споразуму с кнезом Михаилом, тражио од српске владе да му пошаље једног секретара “који ће водити државне послове у духу закљученог уговора” и једног официра, који ће имати да проучи и уреди ратну снагу Црне Горе. Ондашња влада Илије Гарашанина одредила му је за секретара Милана С. Пироћанца, начелника Министарства иностраних дјела а за војног савјетника капетана М. Ивановића. Тако је Пироћанац провео дуже вријеме на том " важном положају" на Цетињу. По повратку с Цетиња 15. јуна 1867, поднио је свом шефу Илији Гарашанину опширан извјештај о свему што је за вријеме свог бављења, видео или чуо у Црној Гори.
SVE KRSNE SLAVE I OBIČAJE NASLIJEDILI SMO OD STAROSEDILACA BALKANA
Drugi pišu:Portal Analitika (07.05.2018.) (Autor:Miroslav Ćosović)
Krsno ime ili slava je običaj slavljenja porodičnog sveca na zapadnom Balkanu. To je jedan dan u godini kada uz poseban obred domaćin porodice zove rođake i prijatelje na slavlje, na gozbu u čast svom porodičnom svecu. Danas mnogi nacionalisti često ponavljaju da "samo Srbi slave slavu”, što nije istina, a prilično bi bila istinita tvrdnja, ako ne i sasvim – "samo potomci Ilira slave slavu".
(Iz naše prošlosti)
Piše:Marko JokićIstorijske okolnosti-ratovi,zarobljeništva tokom dvadesetog vijeka nijesu zaobišli Veliku.Kapitulacija Crne Gore u Prvom svjetskom ratu 21.01.1916.godine će donijeti nevolje cijelom crnogorskom narodu.Austrougarska je zarobljenike koristila za teške prinudne radove,na putevima koji su im bili neophodni za bolju pokretljivost vojske i vojne tehnike.Tako će u nemilost Austrougara pasti i veliki broj Veličana,od kojih su neki bili angažovani na gradnji puta prema Peći,a zatim internirani po austrougarskim logorima.Jedan dio Veličana je bio odmah interniran u neki od 57 logora.
