U Srednjovjekovnoj Zeti je bila veoma razgranata mreža puteva,koja je povezivala Ribnicu (Podgoricu) sa Kotorom i Dubrovnikom,a dalje morskim putem prema Mlecima.Putevi koji su vodili iz Zetskog primorja u unutrašnjost,uglavnom od Kotora,Bara i Budve za Ribnicu (današnji Titograd),dalje su nastavljali za Plav i Peć i Brskovo.Od Bara,preko Ulcinja je bila veza za Skadar i dalje za Prizren.
U 2019-toj godini će se znatno skratiti put od Podgorice prema Gusinju,Plavu i Murini sa susjednim selima. Dugo planirani putni pravac od Podgorice za Gusinje,preko Abanije,konačno će biti završen.Vlada Crne Gore je opredijelila sredstva za rekonstrukciju dijela saobraćajnice kroz Crnu Goru od Podgorice do graničnog prelaza Grabom na albanskoj teritoriji.Sredstvima IPA projekata za prekograničnu saradnju,Evropska unija je finansirala izgradnju graničnog prelaza Grabom,koji se nalazi na teritoriji Albanije.
Prelaz je završen još prije godinu dana,ali nije mogao biti stavljen u funkciju,jer crnogorska strana nije završila dio svojih obaveza oko rekonstrukcije dijela puta na svojoj teritoriji.
Piše:Marko Jokić
Dugi niz godina je jedna manja grupa(kružok) Veličana obuzeta željom da dokaže da je kula Stojnića pored groblja Jokića u Volujaku sagrađena od kamena,koji je navodno bio planiran za gradnju crkve u Velici!?Kada nemaju dokaze,tada se prilazi oprobanoj metodi "svjedoka" i "pamtiša",kako bi neutemeljene tvrdnje dobile satisfakciju. Autor ovih redova je nekoliko puta informisan od pok.Miljana-Miša Gacovog,sina Mihaila-Gaca Jokića da je ta bezobzirna i neistina priča i tvrđenje nekih Veličana (navodeći njihova imena ) u zadnje vrijeme sve više prisutna.Jednom od Veličana koji živi u Beranama je čak i skrenuo pažnju da se konačno prestane sa širenjem lažnih priča o gradnji kule Stojnića*.
Nedavno je jedan čitalac ovog portala postavio pitanje o autentičnom izgledu crnogorske kape u različitim vremenskom periodima.Kako bi pojasnili kakav je bio njen izgled,objavljujemo ponovo tekst Portala Analitika u kojem može sadržajno dobiti odgovor na ovo pitanje.
Припремио:Марјан Планиница
Један од посјетилаца овога портала је прије пар дана замолио да му помогнемо да нешто више сазна о Иву Раковом Радоњићу.Ради тога смо се потрудили да му пружимо информације,онако како га је окарактерисао Милан С.Пироћанац који је стигао на Цетиње као “испомоћ српске владе књазу Николи”. Наиме,послије потписа првог уговора између Србије и Црне Горе (1866 г.), књаз Никола је, по споразуму с кнезом Михаилом, тражио од српске владе да му пошаље једног секретара “који ће водити државне послове у духу закљученог уговора” и једног официра, који ће имати да проучи и уреди ратну снагу Црне Горе. Ондашња влада Илије Гарашанина одредила му је за секретара Милана С. Пироћанца, начелника Министарства иностраних дјела а за војног савјетника капетана М. Ивановића. Тако је Пироћанац провео дуже вријеме на том " важном положају" на Цетињу. По повратку с Цетиња 15. јуна 1867, поднио је свом шефу Илији Гарашанину опширан извјештај о свему што је за вријеме свог бављења, видео или чуо у Црној Гори.
SVE KRSNE SLAVE I OBIČAJE NASLIJEDILI SMO OD STAROSEDILACA BALKANA
Drugi pišu:Portal Analitika (07.05.2018.) (Autor:Miroslav Ćosović)
Krsno ime ili slava je običaj slavljenja porodičnog sveca na zapadnom Balkanu. To je jedan dan u godini kada uz poseban obred domaćin porodice zove rođake i prijatelje na slavlje, na gozbu u čast svom porodičnom svecu. Danas mnogi nacionalisti često ponavljaju da "samo Srbi slave slavu”, što nije istina, a prilično bi bila istinita tvrdnja, ako ne i sasvim – "samo potomci Ilira slave slavu".
(Iz naše prošlosti)
Piše:Marko JokićIstorijske okolnosti-ratovi,zarobljeništva tokom dvadesetog vijeka nijesu zaobišli Veliku.Kapitulacija Crne Gore u Prvom svjetskom ratu 21.01.1916.godine će donijeti nevolje cijelom crnogorskom narodu.Austrougarska je zarobljenike koristila za teške prinudne radove,na putevima koji su im bili neophodni za bolju pokretljivost vojske i vojne tehnike.Tako će u nemilost Austrougara pasti i veliki broj Veličana,od kojih su neki bili angažovani na gradnji puta prema Peći,a zatim internirani po austrougarskim logorima.Jedan dio Veličana je bio odmah interniran u neki od 57 logora.
Piše:Marjan Planinica
Izuzetan džez muzičar,svjetskog glasa.Sin Vuksana Đolevog Gojkovića iz Velike.Za njega će novinar Đorđe Matić u intervjuu objavljenom u novini Vreme,13.08.2015 godine reći „Jedini naš džez muzičar koji je ušao u sve enciklopedije,...Duško Gojković je i sam hodajuća enciklopedija džeza i imena iz tog svijeta“.Dalje Matić nastavlja „Duško Gojković direktna je veza sa samim kanonom čitavog muzičkog stila koji je obilježio dvadeseto stoljeće“.Dakle,radi se o čovjeku koji je ostavio neizbrisiv trag u džez muzici jednog vrijemena.Tako je Duško prije par godina dobio i nagradu za životno djelo od Ministarstva kulture Bavarske.
Portal (selo-velika.me) i dalje bilježi relativno visoku posjećenost.Samo u zadnja četiri mjeseca 2018 godine broj posjetilaca je 4726,ili prosječno po jednom mjesecu 1181 posjetilac.Vrlo je interesantno,da je broj novih posjetilaca 4574 (ili 88,5%),a ostatak od 152 (ili 11,5%) su stari posjetioci.
Najviše posjetilaca je iz Crne Gore 1684 (35,36%),zatim Srbije 1612 (34,04%),BIH 306 (6,46%),SAD 182 (3,84%),itd.Od posjetilaca je najviše iz Podgorice 1447 (29,98%),Beograda 752 (15,58%),Subotica 157 (3,25%),itd.
Pregled posjećenosti portala je dat u narednim tabelama (Tabela 1 i Tabela 2).
Poslije oktobarskih parlamentarnih izbora 2016.godine,evo ,ovih dana se završiše i predsjednički.Na ovim potonjim se kandidovalo sedam kanditata sa željom da ostvare pobjedu i budu na čelu Crne Gore u narednih pet godina.
