ШПИЈУНСКА УЛОГА МИЛАНА С.ПИРОЋАНЦА У ЦРНОЈ ГОРИ

    Припремио:Марјан Планиница

Један од посјетилаца овога портала је прије пар дана замолио да му помогнемо да нешто више сазна о Иву Раковом Радоњићу.Ради тога смо се потрудили да му пружимо информације,онако како га је окарактерисао Милан С.Пироћанац који је стигао на Цетиње као “испомоћ српске владе књазу Николи”. Наиме,послије потписа првог уговора између Србије и Црне Горе (1866 г.), књаз Никола је, по споразуму с кнезом Михаилом, тражио од српске владе да му пошаље једног секретара “који ће водити државне послове у духу закљученог уговора” и једног официра, који ће имати да проучи и уреди ратну снагу Црне Горе. Ондашња влада Илије Гарашанина одредила му је за секретара Милана С. Пироћанца, начелника Министарства иностраних дјела а за војног савјетника капетана М. Ивановића. Тако је Пироћанац провео дуже вријеме на том " важном положају" на Цетињу. По повратку с Цетиња 15. јуна 1867, поднио је свом шефу Илији Гарашанину опширан извјештај о свему што је за вријеме свог бављења, видео или чуо у Црној Гори.

Nastavite sa čitanjem

PORIJEKLO KRSNIH SLAVA

 

SVE KRSNE SLAVE I OBIČAJE NASLIJEDILI SMO OD STAROSEDILACA BALKANA

          Drugi pišu:Portal Analitika (07.05.2018.)        (Autor:Miroslav Ćosović)

 

Krsno ime ili slava je običaj slavljenja porodičnog sveca na zapadnom Balkanu. To je jedan dan u godini kada uz poseban obred domaćin porodice zove rođake i prijatelje na slavlje, na gozbu u čast svom porodičnom svecu. Danas mnogi nacionalisti često ponavljaju da "samo Srbi slave slavu”, što nije istina, a prilično bi bila istinita tvrdnja, ako ne i sasvim – "samo potomci Ilira slave slavu".

Nastavite sa čitanjem

VELIČANI U MAĐARSKOJ

 

(Iz naše prošlosti)

  Piše:Marko Jokić

Istorijske okolnosti-ratovi,zarobljeništva tokom dvadesetog vijeka nijesu zaobišli Veliku.Kapitulacija Crne Gore u Prvom svjetskom ratu 21.01.1916.godine će donijeti  nevolje cijelom crnogorskom narodu.Austrougarska je zarobljenike koristila za teške prinudne radove,na putevima koji su im bili neophodni za bolju pokretljivost vojske i vojne tehnike.Tako će u nemilost Austrougara pasti i veliki broj veličana,od kojih su neki bili angažovani  na gradnji puta  prema Peći,a zatim internirani po austrougarskim logorima.Jedan dio veličana je bio  odmah interniran u neki od 57 logora.

Nastavite sa čitanjem

DUŠKO GOJKOVIĆ- VRIJEDNOSTI I KONTRAVERZE

Piše:Marjan Planinica

    Izuzetan džez muzičar,svjetskog glasa.Sin Vuksana Đolevog Gojkovića iz Velike.Za njega će novinar Đorđe Matić u intervjuu objavljenom u novini Vreme,13.08.1915 godine reći „Jedini naš džez muzičar koji je ušao u sve enciklopedije,...Duško Gojković je i sam hodajuća enciklopedija džeza i imena iz tog svijeta“.Dalje Matić nastavlja „Duško Gojković  direktna je veza sa samim kanonom čitavog muzičkog stila koji je obilježio dvadeseto stoljeće“.Dakle,radi se o čovjeku koji je ostavio neizbrisiv trag u džez  muzici  jednog vrijemena.Tako je Duško prije par godina dobio i nagradu za životno djelo od  Ministarstva kulture Bavarske.

Nastavite sa čitanjem

KOLIKO SE ČITA OVAJ PORTAL?

    

        Portal (selo-velika.me) i dalje bilježi relativno visoku posjećenost.Samo u zadnja četiri mjeseca 2018 godine broj posjetilaca je 4726,ili prosječno po jednom mjesecu 1181 posjetilac.Vrlo je  interesantno,da je broj novih posjetilaca 4574 (ili 88,5%),a ostatak od 152 (ili 11,5%)  su stari posjetioci.

Najviše posjetilaca je iz Crne Gore 1684 (35,36%),zatim Srbije  1612 (34,04%),BIH 306 (6,46%),SAD 182 (3,84%),itd.Od posjetilaca je najviše iz Podgorice 1447 (29,98%),Beograda 752 (15,58%),Subotica 157 (3,25%),itd.

Pregled posjećenosti portala je dat u narednim tabelama (Tabela 1 i Tabela 2).

IMG_20180426_225343_433

NASELJAVANJE CRNOGORCA U ŠUMADIJU

   ZNAMENITI CRNOGORCI U ŠUMADIJI

(Od početka naseljavanja do početka XX vijeka)

Piše:Marko Jokić  

Još u vrijeme Jovana Cvijića (i pod njegovim nadzorom) je započeto istraživanje o  stanovništvu i naseljima gdje je živjelo pravoslavno stanovništvo ( ili kako su oni govorili „srpsko stanovništvo“.Očigledno,da su mislili da svi koji su primili pravoslavlje „moraju“ biti Srbi).Angažovan je veliki broj saradnika  koji su dobili istraživačke zadatke i metodologiju prikupljanja podataka.Ovi radovi su imali određen doprinos u tadašnjoj i budućoj nauci,uz sve nedostatke i nesigurnosti koje su ih pratile.Iz knjiga se može vidjeti da su ogromni materijal i konstatacije proizvod „neposrednog kontakta“ tzv.istraživača.Zašto pominjem nesigurnosti?Očigledno je da sve te silne knjige se ne oslanjaju na pisane izvore ili neka vjerodostojna dokumenta.

Nastavite sa čitanjem

TEMA: PODANIŠTVO (1)

  Piše:Marko Jokić    

    Biti podanik vlastitoj državi-otadžbini,svojoj tradiciji,kulturi jeziku,…kažu da je ponos i čast.Nažalost, u Velici i šire Crnoj Gori  se baš i nemože reći da je to u istoriji bilo baš tako.Zašto?Na osnovu arhivske  građe,koja je dostupna i raznih pisanih dokumenata,moglo bi se reći da nije mali broj Veličana (i Crnogoraca) koji se u ovih 300 godina,od doseljavanja na današnji prostor Velike,nijesu odali podaništvu.

     No,ne razlikuju se značajno ni drugi u Plavsko-Gusinjskoj kotlini.Tako,npr.francuski konzul u Skadru Ekar (Izvor knjiga:Ekar-Sjeverna Albanija ili Gegarija,Pariz 1858.g) kaže: ”…Gusinje ima izgled velikog grada.On ipak broji samo 4000 stanovnika,većinau čine muslimani,pedeset porodica čine Sloveni,hrišćani..”.Dalje Ekar govori o netrpeljivosti između muslimana i hrišćana-Slovena i navodi “Niti u jednom drugom mjestu  u Turskoj,odvajanje dvije religije nije tako potpuno kao u Gusinju “.Dalje,nastavlja “…neke porodice su iz dubokog neznanja   pretjerano  zagrižene i gorde,potiču iz susjednih planina i zarad udobnosti života u ravnici(podvukao M.J),oni su žrtvovali religiju svojih predaka i slobodu koju su uživali u planini”

Nastavite sa čitanjem

O BIOGRAFIJI ILIJE VUČETIĆA (još jednom)

 
Piše:Marko Jokić

  Već duži niz godina je predmet rasprava i sporenja biografija ili „biografija“ Ilije Vučetća,koji je jedna nesporno značajna ličnost veličke prošlosti.Zbog niza proizvoljnosti o  Iliji Vučetću,povećavala  se znatiželja autora  ovog teksta da sazna nešto više o tome.Već od prvih pojava tekstova koje su napisali neki od veličana,imao sam nepotpuna saznanja da li je zaista Ilija Vučetć  bio doktor nauka(ili da takvi podaci nijesu dostupni) ili su moja dotadašnje informacije o tome bile nepotpune..Nastojeći da dam potpuniji odgovor na ovo i druga pitanja u vezi sa Vučetićem,zadnjih godina sam uspio formirati kvalitetni arhivsku bazu podataka o njemu.Zadnjih godina sam sa  nekim veličkim intelektualacima i onim drugim često bio u situaciji da pojašnjavam moja saznanja,ali se to ispostavilo bespredmetnim.

Nastavite sa čitanjem