Drugi pišu: Dan, 17.februara

PLAV – Ve­li­ka i cio pod­ča­kor­ski pro­stor i ove zi­me od­sje­čeni su od ostat­ka svi­je­ta. I ako je ove go­di­ne upo­la ma­nji sni­jeg od pro­šlo­go­di­šnjeg on je Ve­li­ča­ni­ma na­pra­vio mno­go vi­še pro­ble­ma. Pu­te­vi su, ka­ko pri­ča­ju ovi gor­šta­ci, ve­ćim di­je­lom za­ve­ja­ni i ne­pro­hod­ni, voć­nja­ci ošte­će­ni, zim­ni­ca iz za­mr­zi­va­ča ba­če­na. Ka­ko is­ti­ču, naj­vi­še ih bo­li to što iz Op­šti­ne Plav ni­ko na njih gla­vu ne okre­će.
Sni­jeg u de­cem­bru, ka­ko pre­ci­zi­ra Slav­ko Vu­ko­vić, na­pa­dao je oko 63 cen­ti­me­t­ra. U ja­nu­a­ru se uve­ćao na oko 82, a u fe­bru­a­ru na oko 84 cen­ti­me­tra. Ukup­no, ka­da se sa­be­re, ka­že Vu­ko­vić, sni­je­ga je upo­la ma­nje ne­go pro­šle zi­me u jed­nom mje­re­nju, ali je du­plo vi­še šte­te na­pra­vio.
– Či­šće­nje prav­ca pre­ko Li­je­šća za­vr­ša­va se do Do­ma u Ve­li­ci, što ni­je ni po­la po­treb­nog prav­ca. Pre­ko Mu­ri­ne či­sti se do skret­ni­ce za ško­lu u Ve­li­ci i to je sve. Ne znam što je to i ka­ko, ali eto oči­gled­no je da po­ne­ko mo­že da ra­di šta ho­će i da za to bu­de po­hva­ljen lič­no od pred­sjed­ni­ka Op­šti­ne. Ako me pi­ta­te da li smo tra­ži­li od lo­kal­ne upra­ve da nam upu­ti či­stač, re­ći ću vam da na­ma ni­kad ni na ka­kva tra­že­nja ni­je udo­vo­lje­no, pa si­gur­no ne bi ni sa­da. A ako je ne­ka op­štin­ska slu­žba na­mjen­ski opre­di­je­lje­nja za ser­vi­si­ra­nje po­tre­ba gra­đa­na, kao što je Ko­m u­nal­no, pi­tam za­što ona on­da ne ra­di svo­je po­slo­ve bez za­htje­va i ur­gen­ci­ja. Evo 16. je fe­bru­ar i, ka­ko se vi­di, ni­jed­na ma­ši­na ni­je pro­šla prav­ci­ma ko­je sam na­veo, a ima­mo i sta­rih i bo­le­snih i smrt­nih slu­ča­je­va. Zna­či, ko god do­đe na vlast za nas je isti jer bo­ljit­ka ne­će do­ni­je­ti – is­ti­če Vu­ko­vić i do­da­je da ka­da je vr­še­no as­fal­ti­ra­nje sa­o­bra­ćaj­ni­ca, put pre­ko Ivan Po­lja do cr­kve Sve­ti Ki­rik i Ju­li­ta u Ve­li­ci ra­đen je „kao ni se­bi ni svo­me” ta­ko da je već pro­pao.
– Ubi­je­đen sam da je od pro­sto­ra ko­ji za­hva­ta op­šti­na Plav naj­go­ra si­tu­a­ci­ja kod nas u Ve­li­ci, a ni­ko ne­ma ni da po­ža­li a ka­mo­li da po­mog­ne. Šta nas če­ka ka­da se Gu­si­nje osa­mo­sta­li, a mi ne­ma­mo ni­jed­nog od­bor­ni­ka u plav­skom par­la­men­tu. Ovi iz Gu­si­nja bi nas bar po­ne­kad po­me­nu­li, jer su nam pro­ble­mi bi­li slič­ni, a sa­da ni to ne­će ima­ti ko. Mi čak ne­ma­mo ni sa­vjet mje­sne za­jed­ni­ce ni­ti pred­sjed­ni­ka, ko­ji ni­je bi­ran 20 go­di­na – na­vo­di Vu­ko­vić i ža­li za voć­nja­kom ko­jeg je sni­jeg po­lo­mio.
– Naj­vi­še je stra­da­lo ka­le­mlje­no vo­će. Pri­je če­ti­ri go­di­ne for­mi­rao sam voć­njak od oko 120 sta­ba­la šlji­va, „rod­na ča­čan­ka” i „pla­va lje­po­ti­ca”. Sni­jeg je po­lo­mio oko 80 sta­ba­la. Za­htje­ve za šte­te pre­stao sam da pi­šem jer mi ni na pret­hod­ne ni­kad ni­je ni od­go­vo­re­no. Ko­mi­si­ja ni­ka­da ni­je ni do­šla da pro­ci­je­ni šte­tu, pa što je bo­lje pi­sa­ti. La­ni mi je usled su­še uni­šte­no sve po­vr­će. Za­to pi­tam šta je sa sred­stvi­ma ko­ja je za sve te na­mje­ne iz­dva­ja­la vla­di­na ko­mi­si­ja. Op­šti­na bi u naj­ma­nju ru­ku tre­ba­la da po­lo­ži ra­čun gra­đa­ni­ma ili nad­le­žni­ma – sma­tra Vu­ko­vić.
N.V.

Sli­je­di­će pri­mjer Gu­si­nja
Ži­te­lji pod­č a­kor­skog pro­sto­ra na­gla­ša­va­ju da su osu­đe­ni da se sa­mi o se­bi sta­ra­ju i na­gla­ša­va­ju da će i oni tra­ži­ti osa­mo­sta­lje­nje.
– Sve su pri­li­ke da će­mo i mi, kao na­ši pri­ja­te­lji Gu­si­nja­ni, do­bro po­raz­mi­sli­ti šta da­lje, pa da i mi po­seg­ne­mo za te­ri­to­ri­jal­nim or­ga­ni­zo­va­njem, ka­ko bismo uze­li stva­ri u svo­je ru­ke, jer je ova­ko ne­iz­dr­ži­vo. Bi­ti dio ne­ke op­šti­ne, a ona vas ne tre­ti­ra­ ni kao ne­ki za­pe­ćak, ni­šta dru­go i ne pro­iz­i­la­zi već se te­ri­to­ri­jal­no or­ga­ni­zo­va­ti i on­da se sa po­zi­ci­je op­štin­ske in­sti­tu­ci­je sta­ra­ti o se­bi i svom pro­sto­ru – re­vol­ti­ra­ni su Ve­li­ča­ni.

***
Portal selo-velika.me, 13.januara,1013.

Гусиње је 7.јануара добило сагласност грађана за статус општине, одлуком 99,5 одсто бирача који су изашли на консултативни референдум и заокружило опцију „Да”.
Сада остаје да се о признавању нове општине у Црној Гори, која би била 22 по реду, изјасни и држава, односно да став народа на конститутивном референдуму потврде Влада и Скупштина.
Према ријечима Русмира Лалићића, предједника МЗ Гусиње, гласао је и велики број Гусињана из дијаспоре – западне Европе, до Америке. Излазност на простору мјесног центра Гусиње била је око 60 одсто, а на простору плавске општине око 35 одсто
Према његвим подацима, добра излазност била је и у мјесном центру Мурина, гдје је доминантно православно становништво, а знатно лошија у мјестима гдје је већински албански живаљ, због притисака лидера њихових партија и позива на бојкот.
Општина Гусиње укинута је 1954. године, када и општина у Петници, која је недавно такође обновљена.
Исте године укинута је општина у Мурини, док је у Велици, ђе је постојала од 1919.године, укинута годину дана раније. Међутим, за сада нема иницијатива у Велици и Мурини за евентуални повратак таквог статуса. Не зна се зашто, али многи мисле да би општина у Велици могла да се издржава и боље од Гусиња, јер се само из овдашњих “државних” шума, које су у суштини власништво Величана, годишње „извезе“ (то јесте опљкачка) преко милион еура. Та сума би, уз владине дотације (које се дају и другим општинама) разне динације и развијна улагања, могла да обезбиједи изгледнију будућност оних који су овдје (још увијек) о(п)стали…
Иако је тешко очекивати сличну иницијативу у Велици (а и од кога би?) реално гледајући, Величани имају разлога да честитају Гусињанима и могли би да имају користи од њиховиг осамостаљења.
Прије свега, муслиманско-бошњачко бирачко тијело, које иначе води (паметну) политику „на све четри стране“, па зато, кроз неколико странака, има чак четири посланика у црногорском парламенту, сада неће бити доминантно у Плавској општини и њихови лидери неће моћи да раде шта хоће.
Наиме, до сада је у Плавској општини било 51 одсто Бошњака и Муслимана, а православних (Црногораца и Срба) око 25 процената (18 одсто су Албанци). Будући да у Гусињској општини доминантно живе Муслимани и Бошњаци, то значи да ће тај проценат у Плавској општини бити осјетно смањен, као и Албанаца (јер ће већина албанских села припасти Гусињу).
На друго ј страни, на тај налин се увећава проценат учешћа православаца у Плавској оптини (и бирачком тијелу), па (бар приближну) шансу за власт и коалиције имају сви.
Но, код Величана (као и другух православаца) је други и тежи проблем: како да се отријезне, па да гледају свога посла. Како да се уједине и ослободе неких садашњих наводних лидера који у Велику доводе и обезбјеђују гласове Шабовићу, који се, прије тога, на састанку те стренке, одржаном у Мурини, и то у присуству баш тих вајних Величана („клубаша“), енергично успортивио да опрвакка асфатла у Велици (од Лијешћа до Величког гробља) уђе у програм јавних радова Владе Црне Горе…