Према књизи Брака Јокића ВЕЛИКА И ВЕЛИЧАНИ
Послије балканских ратова, Црногорци, па и Величани, масовно су хтјели у Метохију, коју им је “обећао” и краљ Никола. Иако је она (срезови: Пећки, Источки и Ђаковачки) припала Црној Гори, власти у Београду нијесу на то гледале са благонаклоношћу. Званичних дозвола није било, ни из Београда ни са Цетиња. Штампа и појединци су такво поншање критиковали. У једној новинској репотражи пише: “… Нема срца које не би осетило самилост према овом јадним робљу своје судбине. Зна се да они нису дошли од беса, но само зато што ни у своме родном крају нису били боље судбине. Све им је рат уништио. Дошли су после ослобођења, неко из шуме неко из интернације; неко из окова а неко из заробљеништва, на своје пусте, разрушене и упропашћене оџаке. Били су приморани да траже ухлебљење у шумовитом Дукађину. Дошли су у пусти, коровом, трњем и шумом обрасли и непознати Дукађин… Јадни људи. Притећи им у помоћ сад кад се даве, јер ако се удаве, онда им је свака помоћ бескорисна. Краљевска влада зна да је то онај најраснији елеменат југа и да су они стуб граничар. Греота је и велика штета да беда прогута овако здрави живаљ, овако јаки национални кадар који утиче на оплемењавање и културно и национално запуштеног Дукађина…”
БЈЕЛАНОВИЋИ У ВИТОМИРИЦУ, ДРУГИ У ПЕЋ…
Међу првима, у Витомирицу код Пећи, 1913. године, одселили су Милош и Ђорђе Бјелановић. На купљеномe имању подиги су кућу и помоћне зграде, али су убрзо прешли у Пећ ђе су купили кулу, од аге који је селио у Турску. Касније, 1926. године, објекти су им страдали у великој поплави па су купили земљиште на периферији, поред пута за Дечане и Ђаковицу, ђе су подигли кућу и касније живјели…
У Пећ је 1913. године доселио и Јефто М. Поповић. Нешто касније тамо су почели да живе још неки његови рођаци. У Пећи су се населиле и двије породице Пауновића, које су 1920. године прешле у Симоновац (у Топлици).
Не чекајући договор са Србијом, црногорски парламент је, у фебруару 1914. године, “по хитноме поступку”, донио закон о “планској колонизацији” Метохије. Њиме је предвиђено да насељеници постају власници земље након десет година, под условом да, уз новчану државну помоћ, саграде кућу по одређеном плану… Као претходница, одмах је експедовано око 500 фамилија, а из Велике су, у разна мјеста по Метохији, одселили: Обрад Т. Јокић (са девет чланова породице), Максим Р. Јокић (четири), Радун Цакић Јокић (седам), Вуко Бјелановић (шест), Радисав Огњановић (седам), Обрад Р. Симоновић (четири), Рамо М. Гојковић (шест) и Максим Л. Стешевић (два). У Пећи се настанио и Костадин Микић, за којим је дошла и Стана Р. Микић (два) и још неколико Микића, као и Крсто Радуловић (два) и Лекса Ј. Поповић (два).
Неки су исте године отишли у Плав: Рада Л. Симоновић (три), Јован М. Симоновић (три), Мијајле Микић (три), Урош В. Пауновић (два) Милован С. Огњановић (шест) и Мило Д. Кнежевић (четири); у Пепиће Данило Д. Кнежевић; у Г. Ржаницу: Јован А. Томовић (четири) и Јефто М. Гојковић (четири)…
Српске власти су према новим досељеницима демонстрирале још жешћу љутњу због “самовољних насељавања заједничке Метохије” па су запријетиле да ће бити веома ригорозне. Према писању Гласа Црногорца (од 2. септембра, 1914. године) предсједник српске владе, који је још раније забрањивао улазак Црногорцима, наредио је: ”Цигане и Црногорце без милости враћати на границе”. За “опомену”, одмах су према Турској проћерани, или враћени у Црну Гору, студенти, ђаци, попови учитељи, па чак и Црногорке удате за Србе…
Као што је познато, Црна Гора је на овоме простору имала власт само двије године (након балканских до Првог свијетског рата). У вријеме аустроугарске окупације није било насељавања Косова и Метохије, а промјењиву политику према Црногорцима донекле су наставиле и нове власти Краљевине СХС, све до уочи Другогa свјетскогa рата. Углавном, нијесу превише проблема имали “ускоци” који су сами куповали земљу или нијесу тражили најбољу, као ни качачка имања и куће, што је било резервисано за “заслужне ратнике и виђеније љуђе”.
ДАНО Кршања ЈОКИЋ, брат Арсов, који је 1911. године погинуо на Кодри код Новшића, 1919. године, са својом и братовљевим синовима Драгом, Милованом и Милутином, настанио се у Новоме Селу, код Витомирице, ђе му је држава дала седам хектара земље и кућу.
Доношење закона о аграрној реформи (и формирање посебнога министарства за њено спровођење), 1920. године, у Црној Гори, Херцеговини и другим крајевима бивше Југославије, у којима је нарастао број вишечланих породица, примљено је као јавни позив за насљевање у Метохији. Сви су имали свој циљ: сиротиња да покуша нови и имућнији живот, а власти да „ојачају српско национоално биће на овим прсторима”. “У томe циљу, власт је врло смишљено лоцирала простор, села и насеља, при чему се водило рачуна о стратешким питањима, као што су одбрана земље, освајање и посједовање одређенога простора, ради његове трајне стабилизације. Свуда ђе је било „слабо и танко“, настојало се да се убаци што више свјеже крви, то јeсте да се ојача српска страна“.
Почев од те, 1920. године, у мањим групама или породично, Величани су још више хрлили према “балканској Калифoрнији”, насљaвајући њен шири простор. Међу првима, тај талас је започео РАДОСАВ Вељов БОШКОВИЋ. Рођен је 1875. године, а у Витомрицу, код Пећи, дошао је, са женом Симоном (45), синовима: Бошком (26), Драгутином (23) и Радојем (17), снахом Љубом (24) и унучадима, Добрицом (3, умрла), Душаном (4), Душицом (3), Радомиром (2) и Рајком (3). Добио је помоћ од Америчке мисије, а од државе позајмицу од 4.670 динара. МИЛО Милованов ЈОКИЋ, рођен 1904. године, са женом Миљком (23), синовима Милованом (4) и Радоњом (1), братом Петром (25), оцем Милованом (80), мајком Радом (50) населио се исте године у Новомe Селу (кућу је купио).
Након стварања Краљевине Југославије, Црногорци који су живели у јабланичкоме крају пожељели су да из тога брдовитога предјела преселе у равницу. Неки су отишли према Нишу и Шумадији. Међу њима је било и Величана, али се знатно већа група населилана западном простору Косова, према Скопљу, ђе је замље била плодна а албанскога становништва знатно мање него у централноме дијелу. Тако су у околину Липљана (Српски Бабуш) дошле двије породице Пауновића, код Урошевца Павловићи и Перовићи (Вуковићи), а у Грмово и Гушицу, код Косовске Витине, ђе су раније доселили синови Радивоја Мартиновга Јокића (Радоња, Јован и Лабуд) и Благоје Живаљевић, преселило је још дестеак породица – Петровића, Јанковића и Гојковића. За њима, 1921. године, из Витомирице, због убиства некога Руговца, који им је отео сестру, доселили су и потомци Дана Кршање а у оближње село Радилиште потомци Вукосава Кршање (послије четрдесет година тамошњег живота, 1963. године, и они су почели да се (и) отуда расељавају: Арсови према Смедереву, Крагујевцу и Крушевцу, ђе су се настанили и неки њихови братучеди, а други су отишли у Скопље; међу њима је и Радивоје Трифунов, са синовима Влатком и Драгољубом). И ЂОРЂЕ Заријин ЈОКИЋ, са женом Симоном, купио је исте године имање у Грмову. Имао је три сина: Милутина, Драгутина и Драгослава. Милутин се 1968. године одселио у Скопље (има сина Милована и шћери: Раку, Савету, Босу, Станиславу и Стојанку). Драгутин се 1963. године настанио у Раковици (има сина Рајка и шћери: Радмилу и Ратку). Драгославови синови живе у Сремчици. ДАНИЛО ДАНО Заријн ЈОКИЋ, са супругом Јелицом и браћом Грујом, Ђорђијем, Стаматом и Станојем, такође је исте године дошао у Грмово, ђе је добио велико имање (Стамат и Станоје су се касније вратили у Велику) Имао је четири сина: Стојана, Зарију, Вељка и Владимира и три кћери: Драгуну, Стану и Полексију.Са два млађа сина преселио је 1965. године у Смедерево.
ВЕЛИКУ НАПУШТИЛИ И ЈАНКОВИЋИ, ЈОКИЋИ, КНЕЖЕВИЋИ, БРКОВИЋИ…
Потом, 1922. године, БОГДАН Благојев ЈОКИЋ, рођен 1888. године, са женом Маријом (40), шћеркама Драгицом (9) и Милевом (3) населио се у Папраћанима, Општина стреочка, Срез пећки. Добио је седам хектара земље. СИМО Радисавов ЈОКИTh, рођен 1875. године, са женом Станицом (45), сином Радисавом (10), шћеркама Јованком (15) и Божидарком (4), добио је седам хектара земље у Папраћанима. Примио је позајмицу од 2.500 динара. У Папраћане је дошао и БОГДАН Радунов ЈОКИЋ, рођен 1901 године, са женом Илинком (20) и синовима: Миладином (8), Божидаром (3), Павлом (2) и Радуном (1); добио је седам хектара земље. МИЛИЋ Обрадов ЈОКИЋ, рођен 1902. године, са женом Станијом (22), синовима Владимиром (4) и Боривојем (1), браћом Јованом (25) и Тодором (18), снахом Илинком (26), синовицом Косом (3), мајком Јелом (55) и сестром Недом (18) добио је седам хектра земље, такође у Папрећанима. Примио је помоћ од 1.051 динара.
Наредне, 1923. године, у Главичицу код Гораждовца насељава се РАДОВАН (Реља) Вучићев ТОМОВИЋ, са женом Милицом (30), братом Радованом, (36), синовцима: Милорадом (8), Мирком (2), Вучићем (4), Миодрагом (2) и синовицом Милевом. Додијељено им је 12 хектара земље, али на њој је остао само Радован, док се Реља врнуо у Велику.
ЛУКА Вукотин БЈЕЛАНОВИЋ, рођен 1882. доселио је 1924. године у Росуље, код Барана, Срез дечански, са супругом Белком (40), сином Вукосавом (10), кћерима: Вукосавом (13), Милосавом (7) и Радосавом (4). Добио је 5,2 хектара земље, трошну кућицу и државну позајмицу од 9.454 динара. Те године, у Росуље је доселио и ЛЕКО Милије ЈАНКОВИЋ, рођен 1871. године, са женом Милосавом (45), синовима: Божом (25), Павићем (23), Вуком (20), Драгојем (12) и Драгутином (3), шћерком Босиљком (15), снахама Зорком (23, умрла 1932. год.) и Петром (25), и двоје унучади (Миломир и Јованка). Посједовао је 8,7 хектара земље и мању кућицу, коју је сам саградио, уз готовинску позајмицу од 5.000 динара. БОГДАН ПОПОВИЋ, рођен 1897. године, син попа Сава, дошао у Лођане код Дечана. С њиме је био и брат Алекса (27). Добили су пет а потом још осам хектара земље у томе мјесту, Дечанима и Дреновцу (Богдан је убијен 1928. године у Лођанима – мисли се због тога што су Албанци сматрали да је населио њихову земљу).
МИЛЕНКО Милетин ЈОКИЋ, рођен 1895.године, са женом Миком (25) и сином Савом (2), добио је 1925. године пет хектара земље у Бабај Баксу, Општина поношевска, Срез ђаковички. Примио је државну позајмицу од 5.000 динара и подигао кућу. МИЉАН Радоњин ПЕТРОВИЋ, рођен 1862. године, са женом Василијом (55), синовима: Радисавом (40), Савом (38), Симом (35), Миличком (28) и Илијом (23), снахама Радом (35), Радисавом (28) и Ђурђом (25), унуцима Драгутином (5), Чедомиром (2) и Љубомиром (3), унукама: Станијом (8), Наном (6), Полексијом (9), Даринком (5), Станом (4), Стојаном (4) и Миљаном (1), добио је, такође 1925. године, 15 хектара земље у Папићу, Општина стереочка, Срез пећки, као и позајмицу од 3.571 динара.
НИКОДИН – КОЈО Филипов ЈОКИЋ, рођен, 1875. године, са женом Лепосавом и синовима Милорадом (16) и Николом (7), добио је 1926. године земљу у Витомирици и позајмицу за кућу.Седам година касније пресело је у Јуник ђе је добио пет хектара земље и државну кућу. Потом су, 1944. године, када су се врнули из четника, његови синови Милорад и Никола настанили у Крушевацу, добивши од нових (комунистичких) влати стан… ЂУРО Милетин ЈОКИЋ, рођен 1897. године, са женом Рабијом (30), сином Миливојем (7), шћерима Даринком (3) и Милосавом (2) и мајком Јелисаветом (80), добио је исте године пет хектара земље у Смоници, Општина поношевска, Срез ђаковачки. Од државе је добио помоћ од пет хиљада динара и подигао кућу.
МИЛИЋ Милованов ЖИВАЉЕВИЋ, рођен 1905, населио се 1927. године у Витомирици, са женом Милком (32), синовима Светозаром (10) и Милорадом (7), унукама Милунком (4) и Милосавом (1) и мајком Саветом (60). Добио је три хектра земље, а кућу сам подигао. Држава му је дала позајмицу од 5.000 динара.
Идуће, 1928. године, НОВО Вукотин БЈЕЛАНОВИЋ, рођен 1870. године, сa женом Стаменом (45), синовима: Савом (25), ожењен, Михајлом (18) и Будимиром (16), снахом Росандом (20), унуком Миодрагом (3) и унуком Драгињом (2), населио се у Кусурићу. Добио је државну земљу и позајмицу од 4.936 динара. МИРКО Вуков ГОЈКОВИЋ, рођен 1886. године, са женом Петраном (1906) и шћеркама Љубицом (1926) и Милицом (1928) добио јешест хектара земље у Баксу, Општина Јуник, и државну позајмицу од 6.563 динара. МИЛИЋ Обрадов ВУКОВИЋ (рођен, 1875. године) доселио је у Котрадић (код Папраћана), са женом Милицаом (45), синовима: Вуком (26), Војином (19), Душаном (12) и Голубом (8) и шћерима: Станијом (20, удата), Стефанијом (15, удата) и Добрицаом (5), те снахама Стаменом (24) и Јулком (19). Купио је пет хектара земље и кућу од тврдог материјала (од Бинака Цана, из Бролића). Добио је готовинску позајмицу од 5.000 дин. МАРИЈА Радосавова ЖИВАЉЕВИЋ, удова, рођена 1880. године, са шћерима Јованком (18) и Вукосаваом (12) и унуком Мирашом (5), насеселила се такође у Котрадићу. Добила је четрири и по хектра земље и готовинску позајмицу од 5.000 динара и подигла кућу од слабогa материјала. Те године, у исто мјесто дошла је и ИЛИНКА (рођ. 1880. године, удова Миркова) ЈОКИTh, са синовима Милованом (25) и Милом (20). Добила је четири и по хектра земље, готовинску позајмицу од државе од пет хиљада динара и подигла мању кућицу. МАСА Николина ЈОКИЋ, рођена 1893. године (Никола је погинуо у Пећи, 1928. године), са шћерком Миљком (6) и мајком Јованком (60) добила је три хектра земље у Добрићу (Шаптеј), Општина рзничка, Срез ђаковички. МИХАИЛО Радованов ЈОКИЋ (рођен 1905.), са браћом: Пунишом (23), Драгишом (21) и Драгутином (7), сестрама: Ракитом (18), Маром (9) и мајком Долом (50) добио је 15 хектара земље у Папраћанима. Подигао је кућу од слабог материјала, примивши помоћ од 5.000 динара. МИЛОШ Филипов РАДУЛОВИЋ (рођен 1883. године) доселио је у Пљанчор, са женом Добраном (38), шћеркама Миленом (2) и Зорком (1), браћом Новицом (38) и Симом (24) и снахом Аксом (22). Добио је 17 хектара земље, а кућу је сам подизао.
СТАНА ГОЈКОВИЋ (удовица Ђорђијева), рођена 1877. године, доселила је 1929. године у Стреочке ливаде, Добро Доље, са сином Милованом (26) и шћерком Новком (23). Добила је пет хектара земље. Купила је и кућу у Пећи, добивши готовинску позајмицу 4.000 динара. РАКИТА Радисава ГОЈКОВИЋ рођена 1870. године, са сином Милом (29), снахом Даницом (25), унуком Бранком (1), унукама Десанком (3) и Љубинком (1,5) добила је шест хектара земље у селу Честа, Општина дечанска, Срез ђаковички. ЈЕФТО Јанков ЖИВАЉЕВИЋ, рођен 1885. године (у Машници), са женом Станијом (35), синовима: Бранком (13), Блажом (10), Милорадом (4) и Браниславом (1), шћерком Милевом (7) и синовцем Радосавом (19), добио је седам хектара земље у Дубрави (Црмљане, код Ђаковице) и пет хиљада и 274 динара позајмице. АРСО Јефтов ЖИВАЉЕВИЋ, рођен 1892. године, населио се у истоме мјсту, са женом Јелом (23), синовима: Велимиром (5), Петром (3), Драгомиром (2), шћерком Даринком (3) и таштом Јованом (50). Добио је, позајмицу од пет хиљада динара (подигао кућу) и пет хектара земље. МИЛИВОЈЕ Дмитров ЖИВАЉЕВЋ, добио је кућу и седам хектара земље у Вранићу а два хектра земље у Ћеримима (код Ђаковице). ВУКАШИН Вучићев ТОМОВИЋ, рођен 1896.године, населио се на шест хектара земље у Крстовцу, општина Гораждевац, са женом Милосавом (35), синовима: Драгишом (12), Драгомиром (9) и Драгутином (4), као и кћерима: Цветом (11) и Драгуном (6).
МИЛОШ Максимов ЈОКИЋ, рођен 1905. године, са женом Драгицом (20), шћеркама: Наталијом (2) и Даницом (1), и сестром Миленом (22), добио је 1930. године 2,9 хектра земље у Папраћанима. Подигао је кућу од слабога материјала, примивши позајмицу од пет хиљада динара. РИСТО Милисавов ПАУНОВИЋ, рођен 1883. године са женом Милосавом (35), синовима: Чедомиром (19), Властимиром (17), Вукотом (15), Димитрије (10) и Вујадином (6), снахом Милицом (18), унуком Момчилом (1), шћеркама: Милијаном (4) и Војком (1) добио je 16 хектара земље у Жабаљу, Општина бецка, Срез ђаковички.
ОДИГ СЕ УВЕЋАВАО
Одиг из Велике настављен је и 1931. године. У Доброме Дољу, Стреоцу и Гораждевацу, земљу је добила САВА Јованова БЈЕЛАНОВИЋ, удова, рођена 1863. године, са сином Милошем (32), уз готовинску позајмицу за кућу од 2.000 динара. МИЛИВОЈЕ Димитријев ЖИВАЉЕВИЋ, рођен 1891. године, са женом Љубицом (36), синовима: Душаном (16), Милошем (9), Миодрагом (6), Радисавом (2), и Драгољубом, шћеркама: Даницом (14, удата) и Драгицом (3), и мајком Вуканом (68), добио је (поново) 14 хектара земље и државну кућу у Новим Мармулама, Општина ђаковичка. ЛЕКО Млађанов ЈОКИЋ, рођен 1893. године, са женом Јелом (56), синовима: Новом (30), Војином (25) и Томицом (20), снахом Стојанком (29), унуцима Милорадом (8) и Милованом (4), унуком Ракитом (7), шћеркама: Даницом (28), Миленом (14) и Станом, доселио је у Витомирицу, ђе је добио државну земљу и подигао кућу. ТОМИЦА Марков ЈОКИЋ (МИРОШЕВИЋ), са женом Милицом (40), синовима Михајлом (20), Милорадом (7) и Милосавом (4), шћеркама Зорком (12, удала се) и Пољком (10), добио имање и државну кућу (бр.7) у Н. Мармулама, код Ђаковице. МИЛАДИН Томичин ЈОКИЋ (МИРОШЕВИЋ), рођен 1909. године, са женом Драгињом (1909.), братом Милијом (1911.) и снахом Јеленом (1911), добио је девет хектара земље и државну кућу у Ђаковици (Бордосан). ВУКОСАВ Радомиров КНЕЖЕВИЋ, рођен 1875. године, са женом Јеленом (1883.) сином Миленком (1905.), снахом Лепосавом (1911.) и унуком Марком (1928.) добио је десет хектара земље и државну кућу (бр.2) у Мармулама, срез Ђаковачки. ЛУКА Вукосавов КНЕЖЕВИЋ, рођен 1908. године, са женом Милицом (касније добио сина Радоњу и шћерку Росу) добио је десет хектара земље у Ђаковици и Бордосану, а државну кућу у Новим Мармулама, Општина ђаковачка. МИЛАН Милосава СИМОНОВИЋ, рођен 1891. године (у Плаву) са браћом: Велимиром (28) и Петром (26), снахама Милком (41), Савком (26), унуцима: Буком (20), Војином (19), Урошем (9) и Новаком (6), унуком Стефанијом (3), мајком Василијом (67), добио је 22 хектра земље и државну кућу, у Јунику.
САВО Марков ГОЈКОВИЋ, рођен 1862. године (у Коњусима), са сином Крстом (22), снахом Јевросимом (26), унуцима Миодрагом (5) и Драгољубом (1), унуком Наталијом (7) и шћерком Стојаном (20), добио је 1932. године десет хектара земље и државну кућу (бр.5) у Бецу, Срез ђаковички. ЈЕРЕМИЈА Бошков ГОЈКОВИЋ, са женом Саветом и троје ђеце, добио je 12 хектара земље и кућу у Јунику, Срез ђаковички (касније преселио у Пећ). ДУШАН Михаилов ЈОКИЋ, добио јe зeмљу и државну кућу (бр.20) у Вранићу, код Ђаковице. АНДРИЈА Радисавов ОГЊАНОВИЋ, рођен 1895. године, са женом Милевом (25), сином Душаном (6) и шћерком Миланком (2), добио je пет хектара земље и државну кућу у Вранићу, Општина бецка, Срез ђаковички. МИХАИЛО Радоњин РАДЕВИЋ, са женом Саветом (39), сином Милованом (7), шћеркама Милосавом (12) и Милунком (11), братом Новицом (45), снахом Милицом (39), братанцем Владиславом (2), братаницама: Раденком (12), Радом (10), Драгињом (7) и Драгуном (5), братом Миладином (35), снахом Росом (28), братанцем Вукосавом (1), братом Миланом (26), снахом Станијом(29) и братанцем Велимиром (1), у Бoрдасану, Општина бецка, Срез ђаковички, добио је 22 хектра земље а државну кућу (бр.27.у Мармулама). ВУКОТА Миленков РАДЕВИЋ, рођен 1902. године, са женом Милицом (30), синовима: Милићем (9), Дрaгојем (7), Ђорђем (четири мјесеца), шћеркама: Радушом (5), Персом (4) и Милком (2) и мајком Стојом (70), добио је осам хектара земље у мјесту Далибаре, и кућу (бр.1) у Бродосану, Општина бецка, Срез ђаковички. Толико земље у истим мјестима и државну кућу добио је НОВИЦА Ђолев РАДЕВИЋ, рођен 1902. године, са женом Марицом (34), синовима: Божидаром (9), Бориславом (6), Светиславом (4) и Божином (2) и шћерком Великом (12). РАДОЊА Радојев СИМОНОВИЋ, са женом Станијом (30), синовима Миладином (23) и Радомиром (14), снахом Миленом (24), унуцима: Момчилом (4) и Милорадом (2) и унуком Добром, добио је земљу и државну кућу (бр,11) у Вранићу, Општина бецка, Срез ђаковички.
У Ново Село, код Витомирице, 1933. године населио се ПАВЛЕ А. БРКОВИЋ (рођен 1885), са женом Росом, шћеркама Миком и Смиљком (тамо је добио синове Милоја, Мила, Милутина, Мирка, Драгутина, Живка и Миливоја). С њиме је доселио и брат му Миладин, са женом Милком (који ће добити ђецу: Милосаву, Миросаву и Миленка). Око шест хектара земље су купили од Алила Весељија, за 52.000 динара у сребру (Павлови синови су је 1976. продали то имање и одселили у Аранђеловац. НИКОДИН Арсенијев ВУКОВИЋ (рођен 1900) доселио је те године у Доње Баране, са женом Даницом (21), синовима: Радославом (1), Милорадом (1) и кћерком Радмилом. С њиме је био и брат РАДЕ (26, неожењен, жандар); примио је државну кућу и посјед од 10,9 хектара. МИЛОСАВ Милованов СИМОНОВИЋ, рођен 1889. године, са женом Лепосаваом (40), синовима: Милошем (21), Милојем (17), Милованом (13), Љубомиром (10) и Светиславом (8), снахом Миленом (20), унуком Драгутином (6 мјес.) и шћерком Даром (12), добио је девет хектара земље у мјесту Делибаре, Вранић, а кућу (бр.14) у Веричу, Општина бецка, Срез ђаковички. РАТОМИР Ристов ЂУДОВИЋ, рођен 1916. године, са женом Драгињом (20), шћерком Косом (2), браћом Новицо (30, учитељ), Томицом (26), Вукајлом (22, жандарм), оцем Ристом и мајком Станицом (65), добио је 1993. године 17 хектара земље у Ђаковици и Брдосану, као и државну кућу године, са женом Милицом (50) добио је 1934. године девет хектара земље (кућу је сам подигао) у Батуши, Општина поношевска, Срез ђаковички.
НЕКИ КУПИЛИ И ГРАДИЛИ, ДРУГИ СВЕ ДОБИЛИ ОД ДРЖАВЕ
ТОМИЦА ТОЈА Милетин БРКОВИЋ купио је 1935. године шест хектара земље у Клинчини. Доселио је са женом Бојаном и синовима Милорадом, Милованом и Милосавом. У Кличини су живјели до 1961.године (Милорад у Пећи). НИКОДИН Милоњин ЈОКИЋ, рођен 1880. године, са женом Перком (53), синовима Вукотом (31) и Вуксаном (24), снахaма Илинком (25) и Раком (24), унуком Бориславом (5) и унукама Десанком (7), Милком (1), и Славком (1), шћеркама: Лепосавом (20), Зорком (17) и Илинком (14), добио је 17 хектара земље и кућу у Раушићу, Општина стреочка, Срез пећки (Вукоту су убили Руговци, 1943. године, Вуксан је живио у Бјелухи и Пећи; Вукотин пород је 1997.годне продао имање Комнену Јововићу и настаио се у Београду и Младеновцу, ђе живи и дио Вуксанових потомака).
Средином 1936. године ВЛАДИМИР Илијин ВУЧЕТИЋ, са женом Савком, братом Љубом и снахом Даницом, населио се на осам хектара земље у Бровини, Општина поношевачка, Срез ђаковачки. У исто мјесто дошао је и ИВАН М. ВУЧЕТИЋ, наредник жандарм, рођен 1894. године, са женом Ристаном (41) и синовима Алексанадром (4) и Благојем (1). Добио је седам хектара земље. РАДОМИР Стефанов ПЕТРОВИTЋ рођен 1898. године, са женом Јованом (25), сином Страшимиром, шћерком Милунком, браћом: Иваном (30), Новицом (27) и Велимиром (25), оцем Стефаном (64) и мајком Јеленом (62) добио је 16 хектара земље и кућу (бр.11) у Новим Мармулама (живио у Бецу), Општина ђаковачка. Потом је добио још 16 хектара земље у Бровини (Стубле), Општина поношевска, Срез ђаковички. МИЛИВОЈЕ Божов РАДУЛОВИЋ, рођен 1892. године, са женом Илинком (1889) шћеркама: Ракитом (1920), Десанком (1928), братом Милосавом (1888), снахом Јованком (1898), синовцем Радисавом (1924), синовицом Миленом (1921) и сестром Илинком (1906), добио је 13 хектара земље и државну кућу у Мармулама (Луг Бунар), Општина ђакивачка. У Побрђу, код Дечана, настанио се, на осам хектара земље, РАДИВОЈЕ Радев РАДУЛОВИЋ, рођен 1885. године, са женом Новком (30) и шћеркама: Даринком (17), Јованом (10) и Милицом (5). МИЉАН Милисавов СИМОНОВИЋ, рођен 1894. године, са женом Милевом (28), синовима: Милом (3), Симоном (5) и Милорадом (2), шћерком Рабијом (3), братом Петром (32), снахом Милицом (23), синовцима Вуком (24), Војином (22) и Урошем (15), добио је 22 хектра земље и државну кућу у Јунику. НИКОЛА Голубов СИМОНОВИЋ добио је четири хектра земље и кућу у Батушу, код Поношевца, Срез ђаковачки.
БОЖИНА Г. ГОЈКОВИЋ, рођен 1902. године, са женом Станисавом (26), братом Радованом (31), снахом (Милком (24), братанцем Драгољубом (3), братаницом Драгињом (2) и мајком Стојом добио је 1937. године земљу и кућу у Дубовику, Општина среочка, Срез пећки. МИЛИЈА Милоњин ЈОКИЋ, рођен 1876. године, исте године прихватио је земљу у Раушићу, ђе се населио са женом Јешом (67), сином Михаилом (26), снахом Полексијом (24), унуком Душаном (3) и унуком Душанком (касније Михаило је добио и синове, Милоњу и Светомира Чеда и шћерке Мару и Драгицу; Душанови и Чедови синови живјeли су на имању у Раушићу до 1999. године).
ВУКИЋ Вукотин РАДУЛОВИЋ, рођен 1897. године, са женаом Рабијом (34), синовима Душаном (8) и Петром (2. мјесеца) и шћерком Олгом (4) добио је 1938. године земљу и кућу у Побрђу, Општина дечанска, Срез ђаковички.
Подаци о насељавању Величана у срезовима Пећком, Источком и Ђаковачком, у периоду од 1920. до 1940. године, већином су преузети из Архива Србије и Архива Југославије, у којима се чувају посједовни листови, разни уговори, статистички подаци, лични картони и друга (иначе бројна) документа везана за ову проблематику. У овом (непотпуном) списку нека имена се понављају – зато што су добијена земља и кућа уписиване на домаћина, а када су се породице дијелиле на нова домаћинства, такође су и она добијала земљу.
Међутим, нијесу сачувани овакви подаци за многе Величане за које се поуздано зна да су у томе периоду добили или купили земљу у Метохији (мада се неки нијесу и населили). Иако тај списак није потпун, ваља га представити – и ради тога што још снажније употпуњава слику величкога егзодуса између два свјетска рата.
БЈЕЛАНОВИЋИ: Величка Милутин (у Доњем Ратишу код Ђаковице), Радована Милутин, (у Да- шиновацу) и Бјелановићи у околини Пећи и код Истока; БОШКОВИЋИ у Пећи, ВУКОВИTИЋИ: Ми- лован и Ђорђије (код Дечана), ВУЧЕТИЋИ: Радосав (у Пећи), ГОЈКОВИЋИ: Радуле, са синовима Радо- миром и Александром Лешом (у Папрећанима), Милоња, Душан, Мато Илијин (у Љумбарди) и Рада Илијин (у Дашиновацу), Гојковићи у Витомирици; ЖИВАЉЕВИЋИ: Радивије Милованов, Милоња Радивојев, Јеврем Ђуканов, Радосав Арсенијев, у Пећи, Радосав Андријин и Вукосав (у Дашиновацу), Раде Максимов, у Пећи; ЈОКИЋИ: Радосав Лало Миљанов (у Дубочаку), Радоња Миљанов Радоња М. Јокић (у Дубочаку), Стефан Млованов Кршања (са синовима Радомиром, Љубом, Чедом и Момчилом, у Дубочаку), Никола Милованов Кршања (у Дубочаку), Ђорђије Милованов Кршања (у Дубочаку), Драго Илијин (са синовима Миломиром и Чедомиром, у Дубочаку), Владо Максимов (у Дреновцу, код Јуника), Владо, Чедо и Радомир Милетини (у Доброме Долу); Тале Јефтов (са синовима Радомиром и Ананијем, код Папрећана), Величко Дика Благојев (са синовима Видом, Драгославом и Милорадом, у Љумбарди); Вук Радулов (у Главичици), Милета Ђуров (у Бабај Баксу), Мита Миле Миленков (у Бабај Баксу), Мирко Милетин (Бровини, код Ђаковице), Михајило Новичин (у Љумбарди); КНЕЖЕВИЋИ: Радомир Мило- ванов (у Ђаковичком Пољу), Мара удовица Нокова (у Новом Бабалоћу), Григорије Андријин (у Калавају, Еречке шуме), Вуксан Станков (у Љумбарди); МИКИЋИ (у Пећи); ОГЊАНОВИЋИ: Вукман (у Дашиновцу); ПЕТРОВИЋИ: Ратко (у Папрећанима), Петровићи (у Радавцу); ПОПОВИЋИ (у Пећи); СИМОНОВИЋИ (код Барана и Дечана); РАДУЛОВИThИ: Зарија и Никола (у Дашиновцу); ШАЉИThИ: Милета (са сином Милошем) и Леко (са синовима Војом, Душаном и Давидом) итд.
Неколико Величана, углавним бораца-добровољаца, добило је између два свјетска рата земљу у Војводини: Гавро Р. Вучетић, Новица Мијајлов Јокић (у Бачкој), Радосав О. Томовић Вулевић и Добривоје Павићев Томовић Вулевић (у Банатском Новом Селу). Међутим, није познато да ли су (сви) тамо одселили и живјели.
НАСТАВИЋЕ СЕ