REAGOVANJE NA TEKST “PORIJEKLO CRNOGORACA (1)”

     Ovaj portal je 22.06.1912. godine preuzeo tekst sa Portala analitika,autora Miroslava Ćosovića o porijeklo crnogoraca.Tekst je od tada do danas izazvao znatiželju mnogih posjetilaca ovog portala.Prije par dana ovaj portal je dobio jedno reagovanje koje je uputio Dražen Buvač ( PHilips -UniverzitetyMarburg -Institut for pharmaceutical biology and biotehnchnology).U reagovanju je želio da bliže upozna čitaoce ovog portala o naseljavanju ovih prostora i genetskim karakteristikama  tog stanovništva .

Uredništvo portala prenosi kompletan tekst gospodina Buvača,bez ikakvih izmjena .

****

Evo sadržaja  reagovanja g-dina Buvača:

Zanimanje za poreklo je pohvalno, no ovaj članak je podložan pogrešnim interpretacijama i nedostatku dubljega razumijevanja.

Što se tiče onoga, što se u članku naziva “vlaška” haplogrupa u nauci se naziva haplogrupa I y-hromozoma. U arheološkim istraživanjima kamenoga doba Evrope (pređe 10.000 godina, te kada je cela severna Evropa bila pod ledom) svi pronadjeni primerci skeletona tada živećih ljudi nosili su ovu haplogrupu. Ti ljudi bili su prvi koji su u Evropi smenili neandertalce. Fizionimski bili su kromanjonci, visoki, tamnije kože poput berbera, ali plavih očiju. Isključivo lovci na mamute i bizone, te sakupljači biljaka.

Od 4000 godina pređe Hrista u Evropi se počinju nalaziti skeletoni i drugih ljudi, koji su pripadali haplogrupi G. Ovi ljudi bili su niži, belje kože, no tamnih očiju i tamne kose. Oni su ušli u Evropu iz Anatolije i bili su farmeri, tako reći, stočari.

Stočari su se relativno brzo proširili u onom delu Evrope koji je bio slobodan od leda, pogotovo po planinama i veoma brzo su brojnošću nadmašili prve Evropljane lovce i sakupljače. Jedan ulovljeni bizon nije mogao izdržavati mnogo ljudi, a nasuprot tomu farmerske ovce i žito jesu mogle.

Danas, nositelji ove haplogrupe G2a u Evropi su zastupljeni s tek 5%-10%. Zašto tako malo? Naime 3.600 god. pređe Hrista u Evropi se pojavljuje nova populacija, koja skoro u potpunosti smenjuje dotadašnju. Skeletonski ostatci stare populacije pokazuju naznake kuge i bolesti čim bi ova došla u dodir s novom populacijom, koja je nosila haplogrupu R1b i R1a. Kao što domorodački Amerikanci nisu bili otporni na Evropske viruse, tako i staro stanovništo Evrope nije bilo otporno na viruse stepskih indoevropskih ljudi s haplogrupama R1b i R1a, te se je genetska situacija izmenila drastično… OSIM na jednom ostrvu, gde indoevropljani nisu stigli – Sardinija. Sardinci i danas predstavljaju mešavinu haplogrupa I2a1b i G2a2a2. Za to možete prověriti —> Laura Morelli, M. G. Grosso, Giuseppe Vona, Laurent Varesi, A. Torroni, and Paolo Francalacci. “Frequency distribution of mitochondrial DNA haplogroups in Corsica and Sardinia.”

Iako Sardinci imaju haplogrupu I2a, ona nije ista kao u tzv. dinarska I2a.

Naime haplogrupa I se deli na I1 i I2. Nositelji I1 su jošte pređe dolazka farmera u Evropu, naselili Skandinaviju. Zato u Skandinaviji nema haplogroupe G. Kada su u Skandinaviju došli indoevropljani, nositelji R1b i R1a, izmešali su se s njima i stvorili Germane. I1 u Germanima je razloga zašto su neki od njih visoki i podsećaju na svetlooke i svetlokose Jugoslovene.

Nositelja haplogrupe G2a nikada nije bilo severnije od Karpata, na prostoru današnje Poljske i Ukrajine (osim dela planinskih lanaca Karpata i Krkonoša).

U vrěme 4000 god. pređe Hrista na prostoru celoga Balkana najzastupljenija haplogrupa bila je upravo G2a, farmerska. Danas je kao što je više spomenuto, haplogrupa G2a osala u svojim granicama ali sa zastupljenošću od 5-10%, jedino je prostor bivše Jugoslavije lišen i toga minimalnoga udela, no ima manje od 1%, isto kao i Poljaci, Belorusi, Rusi. Proverite u google kartu haplogrupe G2a u Evropi i videti ćete da baš Jugoslavija predstavlja veliku rupu. To odsustvo G2a predstavlja ukazateljstvo na to, da je prostor bivše Jugoslavije u prošlosti bio potpuno etnični očišćen, te naseljen novim stanovništvom. U nižem tekstu postati će vidljivo, kada se ta smena stanovništva desila.

Haplogrupa I2 ima četiri glavne grane— Dinarsku, Atlantsku, Britansku i Sardinsku. Svaka je prědstavljena svojim haplotipovima s jasnim razlikama geografske razširenosti u Evropi. ( Ken Nordvedt: The Story of I1b1 (P37.2+))

Sardinska grana I2 naziva se I2a1 ili I-M26;

Zapadnoevropska I2 naziva se I2a1a ili I-S21825

Britanska grana naziva se I2a1b1 ili I-L161.1

Dinarska se naziva I2a1b ili I-L621

Srodne su Sardinska i Zapadnoevropska (Francuska), te Britanska i Dinarska.

Kada su se Indoevropljani doseljavali u Evropu, ostatci lovaca (hg I) i farmera (hg G2a) utopili su se u njih i zajedno s njima učestvovali u stvaranju novih društava i naroda. Sardinska u stvaranju Latina, Zapadnoevropska i Britanska u stvaranju Kelta, a Dinarska u stvaranju Slověna.

U Latinima i Keltima nalazio se udeo haplogrupa G i I2 sa okolo 5-10%. U Germana je uděo I1 varira od 10-30%, a u Slověna varira od 10% u Rusiji, 20% u Belorusiji, Ukraijini, Poljskoj, Češkoj itd. Osim toga svi slovenski narodi imaju baš I2a1b ili I-L621 haplogrupu, kojoj pripadaju tzv. jugoslovenski Dinarci.

Što se tiče narodnoga udela po stanovništvu I2a1a ili I-L621, to jest slovenska I2 najveća je u Hercegovaca ( za koje Porfirogenit kaže da su se doselili sa Visle). Treba uzeti u obzir, da su se Hercegovci u vreme Turaka razširili po staroj Hrvatskoj, Slavoniji, Pomoravlju i Vojvodini. I upravo posle ovih oblasti frekvencija I2 opada naglo na sve strane.

Ne samo da je po određivanjima haplogrupa iz arheoložskih nalazišta potvrđeno da je prastanovništvo zapadnoga Balkana bilo farmersko i pripadalo haplogrupi G1, nego je i zapadnobalkanska haplogrupa I2 veoma mlada u odnosu na druge I2 haplogrupe. Starost I2 haplogrupa iz Sardinije i Francuzske seže i do 6000 godina, a za Dinarsku I2 se može reći da svi zapadnobalkanski nositelji I2 potiču od jednoga pretka, koji je živeo pređe 1800 godina na prostoru današnje Poljske. Ovo implicira, da je zapadnobalkanska I2 donesena u Hercegovinu u sklopu slovenskih migracija pređe 1500 godina. Ovo podpire i navod grčkoga cara Konstantina Porfirogenita, da su rimske provincije Dalmacija i Ilirik bile potpuno opustošene Obrima i Gotima, te su sadašnji (X vek) stanovnici potomci tu doseljenih Srba i Hrvata. Osim toga Porfirogenit spominje da su se prvobitni Romani, koji se na jeziku Slovena nazivaju Vlasima, povukli u brda. Naime greška je misliti, da su nositelji I2 gorštaci, jer ovi Hercegovci žive po poljima između gora. Po gorama, tzv. gorštaci imaju haplogrupu E1b1, koju dele s Albancima, koji su pravi potomci Ilira.

Zašto je I2 u Hercegovaca toliko dominantniji u odnosu na R1a, jer u ostalih slovenskih naroda I2 se nalazi udělom okolo 20%?

Naime, u kajkavaca ili Pomoravlju I2 ne prevazilazi 20-30%. To je samo Hercegovina koja ima 50-70% udela I2 i to zato jer svo stanovništvo Hercegovine poteče od jednoga maloga plemena s Visle, čiji je predak slučajno imao I2 haplogrupu.

Malo matematike:

Hercegovina ima malo plodnoga zemljišta i ne može primiti mnogo naroda. I danas nema ni 500.000 duša, dok jedna Vojvodina, Slavonija ili Pomoravlje izdržavaju svaka 2.000.000 duša. U X veku Hercegovina nije imala ni 5.000-10.000 duša podeljenih u nekoliko plemena, koja su i danas znana.

Ako u prosěku 60% od 500.000 Hercegovaca ima I2, to znači da 300.000 duša ima I2. U svim ostalim srbskim oblastima je prosěk I2 ne veći od 30%, a R1a 25%. Těm samim A ako u prosěku 30% od 2.000.000 Vojvođana ima I2 to je 600.000 duša, a 25% (R1a) od 2.000.000 Vojvođana čini 500.000 duša.

U suštini od 12 miliona Srba, I2 su okolo 3.5 miliona duša.

Od 5 miliona Hrvata, I2 su okolo 1.5 miliona duša.

Od 2 miliona Bošnjaka, I2 su okolo 1 milion duša.

Zajedno 6 miliona duša I2.

U jednoj Poljskoj 20% I2 od 38.5 miliona duša čini 8 miliona duša.

U jednoj Ukrajini 20% I2 od 42 miliona duša čini 8 miliona duša.

Od 150 miliona Rusa, 10% I2 čini 15 miliona duša.

Zaključak:

Na zapadnom Balkanu je 6 miliona nositelja I2, a u ostalih slovena 55 miliona nositelja iste te ili najsličnije i najsrodnije I2. Ne samo da tih 55 miliona něsu mogli poteći od těh 6 miliona zapadno-balkanskih duša, no je I2 ovih 6 miliona najmlađa od njih i očito samo jedan potomak iz mora slověnskih 55 miliona.

Što se tiče R1a i R1b i oni imaju svoje ogranke i nije svejedno koji ogranak se nalazi u koga.

Jedni ogranci R1a nalaze se samo u Germana, drugi samo u Kelta, treća samo u Slověna, četvrti samo u srědnjoj Aziji u potomcima turkizovanih iranskih i indoarijskih naroda. Slověni sačinjavaju měšavinu dvaju R1a. Jedan je predominantan u Rusa, Belorusa, Bugara, Slovenaca, Srba, Bošnjaka drugi u Poljaka, Čeha i kajkavskih Hrvata. Slovačka ima ravnoměrnu měšavinu.

R1b je rědak na zapadnom balkanu, iako ga svi okolni narodi imaju (Još jedan pokazatelj o etnikom čišćenju na zapadnom Balkanu), no ono što ima ne pripada nikakvoj keltskoj R1b, nego u Vojvodini i Pomoravlju se mogu naći tragova germanskoga R1b, koji su ostatci Švaba i němačskih srědnjevěkovnih rudara, a na istoku crne gore anatolijski ogranak R1b, koji je u visokoj měri zastupljen u Arbanasima i s njihovim plemenima dospěo na istok Zete zajedno s E1b1b1.

S poštovanjem,

Dražen Buvač

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *