Величке сеобе (4): БЈЕКСТВА ИЗ ЂАКОВИЦЕ

 

Иако је владала немаштина, Величани су редовно били у дилеми:  да  ли одизати? Највише због тога што су се, као и други Црногорци, осјећали као да су на туђеме и несигурни. За оно што су насељавали, најчешће нијесу знали чије је било па су зебли да неће трајно бити њихово. Понекада су и занли: аграрне власти, без икаквих надокнада и обавјештења да им је земља одузета, отимале су   Албанцима и приватне посједе, „некима чак до улаза   у саму кућу, па су у њу морали улазити кроз насељеничко имање…“ и нудиле их Црногорцима. Те злоуптребе су продубљивале међунацуоналне заоштрености, или их отварале и тамо ђе их није било.

МУЧНО ЈЕ БИЛО И У МЕТОХИЈИ

Ту слику и досeљеничку нелагодност најбоље је представио књижевник Нико Јовићевић, тадашњи дописник Политике из Метохије. ”Несигурнoст људи: и у своја имања и у своја права, направила је од њих кратковјечне играчке у међусобниј игри за земљом и водом… Вјековна мржња и борба између Турака и хришћана распламсавана и загрцнута баш овдје, оставила је језу од које је баш Дукађин патио потајно и страшно…. Преостали Арбанаси, који нијесу имали куда за Турцма, уплашили су се да ће им хришћани одузети све што имају… Арбанаси су убијали, јер им је већ било додијало то преотимање: Турци одоше, ми дођосмо; Срби попустише, дође Шваба; Шваба оде, дођоше Срби и Црногорци. И сваки преотима од побијеђенога, и то опет туђе, њихово, арбанашко. Али, нико за дуго: Арбанаси су једино стални ту и не дају на се. Одметали су се од кућа или само за часак удаљавали у шуму и убијали из засједа или нападајући организовано и јавно”

Насљеничке парцеле обично су биле до самих арбанашких кућа и имања. Насељеници су одржавали страже и затварали се у куће одмах по заласку сунца. Затварали су и стоку, како не би страдала од качака…

Ова ни мало идилична представа о Метохији свакако је била присутна и код Величана и утицала на заустављање исељавања. Тако је половина  величких

домаћинстава, уз поприлично високе готовинске кредите, добил o 1931. године велике парцеле, у Луг Бунару, у Мармулама, код Ђаковице (према Призрену), али, нијесу се (сви)  населили…

Те године, сјесени, у Велици је боравила комисија аграрног повје-реништва за Метохију и, идући од куће до куће, убјеђивала становништво да их чека “рај на земљи” а рјешења о новом власништву доносила експресно. Међутим, најпријеимје ђенерал Радомир Вешовић(којијеу Велициидаљебиопоштован) поручио да не иду, јер би постали “несрећни бесплатни граничари”, чега су се “наситили”, будући да су били вјековима на граници према Турској.По свему судећи, и сами Величани су лако прозрели лукаву намјеру власти Краљевине СХС: да њиховим насељењем у Мармулама начини неку врсту тампон-зоне према сусједним мјестима, која су била насељена Албанцима. Који, упркос притисцима, нијесу напустили ове крајеве (нијесу побјегли у Анадолију, или у Албанију, «због припадништва качачким бандама»).Запараво, знали су да је и “срећним добитницима” у другим крајевима Метохије било јасно оно што се иначе таквим показало већ на почетку: да се ваља надати да ће потомци протјераних “народних непријатеља” хтјети да се врну (на сопствене посједе, који су им отимани и силом) и да ће доћи до сукоба и трагичних последица… Највећи број Величана који су тамо остали неко вријеме, брзо су и заувијек напустили те “своје” (новостечене) домове и посједе. После њих су дошли Херцеговци из Невесиња и Билеће, “за које се уопште не зна како су тамо залутали”.416 Они су Луг Бунар назвали Зимоњић, по попу Богдану Зимоњићу, чувеном херцеговачком јунаку (почетком 1941. године сви су отишли…)

 ХТЈЕЛИ ДА ПРЕСЕЛЕ ЦИЈЕЛУ ВЕЛИКУ !

Списак Величана који су добили рјешења за земљу у Мармулама, прецизније у Луг-Бунару (Зимоњић) и Планку занимљив је и због тога што свједочи да је власт планирала да практично пресели цијелу Велику, при чему се може наслутити и намјера да је (за нека друга пресељавања) у потпуности испразни (будући да је већ било одсељено на десетине породица)… (Не)суђени ново-посједници у Луг-Бунару били су:

БЈЕЛАНОВИТЋИ: М. МИЛОВАН, рођен 1875. године, жена Станија (46 година), синови: Милић (20), Војин (7) и Радоје (4), шћерке: Пољка (15)  и   Зорка (10); добио је   осам хектара земље, са државном кућом;  НИКОЛА,   рођен 1893. године; жена Јована (39 година), синови: Ђорђе (17), Здравко (15) и Рајко (6); добио  девет хектара земље и  државну кућу.

БОШКОВИЋИ: МИРКО, рођен 1889. године. С њиме су били: жена Вида (25), мајка Аница (54) и сестра Раденка (22); добио је седам хектара земље, са државном кућом. Р. АНДРИЈА, рођен 1895.године; жена Савета (29 година), шћерке: Даница (7) и Мара (6), брат Јован (33) и снаха Јова (29). Добио је 11 хектара земље, са државном кућом. Радојка ИЛИЈА, рођен 1893. године, са женом Миленом (36), синовима: Милорадом (10), Миодрагом (8) и Миланом (7), шћеркама: Полексијом (5) и Милком (3), добио је десет хектара земље (Мармуле, Thерин, Општина јаношка, Срез ђаковички). Миливоја МИЛИСАВ, рођен 1879. године, са женом Милосавом (42), синовима: Милошем (27), Миличком (24), Митром (22, шнајдер), Милутином (9) и Радомиром (8), снахом Даницом (20), унуком Радмилом (8), шћеркама: Ракитом (17, удата) и Мирном (10); добио је земљу и државну кућу у Мармулама (бр.43; насељењи а потом се врнули у Велику).

БУЗИЋ ВУКСАН, рођен 1898. године, са женом Јевросимом (28), сином Милетом (2) и шћеркама Даринком (8), Милевом (6) и Милком (4) и братом Радотом (38), добио  13 хектара земље  и државну кућу у Мармулама.

ВУЧЕТИЋИ: М. РАДОШ, рођен 1905. године, са женом Станојком (1919), браћом Николом (1907) и Радивојем (1916) и мајком Радосавом (1883), добио је 10 хектара земље у Мармулама и кућу (бр.18). М. БЛАГОЈЕ, рођен 1900. године; жена Новка (41. годину), син Љубомир (8) шћерке: Љубица (10), Даница (4) и Стојанка (2,5); добио је девет хектара земље, са државном кућом. ЂОРЂЕ, рођен 1902. године; жена Босиљка (21 годину), мајка Милка (52), брат Богдан (21), Васиљ (22), сестра Ракита (19); добио је 13 хектара земљe, са државном кућом. Р. МИЛАН, рођен 1903.године; жена Дивна (26 година), синови Драгутин (8) и Милутин (3), брат Душан (25); добио је 10 хектара земље, са државном кућом. Р. МИЛЕТА, рођен 1893. године; жена Станица (38 година), синови Миличко (20), Манојло (18), Радивоје (9) и Вукота (3), шћерке Даринка (16), Коса (7) и Видра (4); добио је земљу у Мармулама, са државном кућом. М. МИЛИВОЈЕ, рођен 1893. године; жена Лепа (34 године), синови Војислав (15), Мирко  (12),Петар (9), Јован (6), шћерке: Рабија (4), Десанка (3), мајка Бојана (64), брат Никола (29), снаха Новка (29); добио је 16 хектара земље, са државном кућом. П. МИХАЈЛО, рођен 1891. године; жена Станка има (37 година), син Драгомир (9), шћерке Мирка (14) и Лепосава (11), мајка Ната (63), сестра Станија (25); добио је 11 хектара земље, са државном кућом. Р ПУНИША, рођен 1893.године; жена Аница (31 годину), синови Драгољуб (5), Радисав (3), ћерка Милева (6); добио је осам хектара земље, са државном кућом.

ВУКОВИЋИ: М. СТАНОЈЕ, рођен 1910. године; жена Станица (24 године), син Милорад (2) и мајка Велика (48); добио је седам хектара земље, са са државном кућом. ТОМИЦА, са женом Иконијом и синовима Драгом и Рајком добио земљу и државну кућу.

ГОЈКОВИЋИ: С: ВЕЛИМИР, рођен 1898.године, жена Кона (21 годину), син Миломир (8), мајка Јована (65), сестра Мика (22); добио осам хектара земље и државну кућу. ЈОВАН, рођен 1890. године; жена Вукана (31 годину), синови Радисав (13) и Велимир (6), шћерке Босиљка (8) и Милка (4); добио је девет хектара земље и државну кућу. А. МИЛОСАВ, рођен 1888.године; жена Лепосава (36 годинa), синови Војислав (18), Голуб (11) и Драгослав (8), добио је државну земљу и кућу. МИЛАДИН, рођен 1884. године, жена Наста (41 годину), синови Стеван (22) и Миљан (5), шћерке: Рада (2), Добрица (11), Даница (8), брат Ђорђе (57), снаха Савета (41); добио је 14 хектара зeмље и државну кућу. А. МИЛАН, рођен 1867.године; жена Јеша (52 године), синови: Здравко (34), Цвјетко (27) и Владимир (21), снаха Рада, унука Добрила (7) и шћерка Вукосава (18); добио је 14 хектара земље и државну кућу. Р. РАКИТА, рођена 1872. године, са сином Милом (26) и унуком Милевом (10); добила је шест хектара земље и државну кућу (касније подигла кућу у Дечанима). КРСТО, рођен 1894. године; жена Љубица (29 година), шћерке Зорка (9) и Полексија (6), мајка Фема (57), брат Милутин (27); добио је 11 хектара земље, са државном кућом.

ЖИВАЉЕВИЋИ: Д. МИЛИВОЈЕ, рођен 1891; жена Љубица (36 година), синови: Душан (16), Милан (9), Миодраг (6), Радослав (2), Драгољуб (6), шћерке: Даница (14, удата), Драгиња (11) и Даринка (3), мајка Вукосава (68); добио 13 хектара земље, са државном кућом. ЈЕРЕМИЈА, рођен 1858. године; жена Бућка (66 година), синови: Ристо (26) и Ратко (20), снаха Маријана (26), унука Живка (3), шћерка Милосава (16); добио је 10 хектара земље и државну кућу.

ЈАНКОВИЋИ: ВАСО, рођен 1880. године; жена Милосава (41 годинa), синови: Милован (16), Радивоје (11) и Голуб (6), шћерке: Станија (21), Драгиља (13); добио је осам хектара земље, са државном кућом. ПЕТАР, рођен 1890. гoдине, жена Милосава (35 година); добио је пет хектара земље, са државном кућом.

ЈОКИЋИ: Н. ФЕМА, рођена 1873.године, син Владо (25), шћерка Станија (23); добила је шест хектара земље, са државном кућом. СТАНОЈЕ, рођен 1905.године, мајка Јаница 47 година; добио је пет хектара земље, са државном кућом. МИЛОВАН, рођен 1905. године, мајка Мара, (56 година); добио је пет хектара земље, са државном кућом. СТАНИЦА, рођена 1878; синови Велимир (23), Михајло (20) и Душан (3), снаха Станија (22), шћерка Даница (10); добила је десет хектара земље и државну кућу. ЈАКОВ (Стеванов), рођен 1888. године, жена Миросава (43 године), синови Светислав (10) и Властимир (8), снаха Радосава (33), синовац, Новица (2), шћерка Рабија (16); добио је 13 ектара земље и државну кућу.

КНЕЖЕВИЋИ: Б. АЛЕКСА, рођен 1897.године; жена Стојанка (28 година), синови Живко (6) и Живојин (3), шћерка Живана (3); добио је осам хектара земље и државну кућу. МИЛИВОЈЕ, рођен 1898. године; жена Новка (1901), синови Добрашин (1924) и Вуксан (1926), шћерке Коса (1930) и Мирка (1933); добио је 11 хектара земље и државну кућу. Р. МИЛОШ, рођен 1898

године; жена Станија (23 године), син Радосав (2), мајка Милинка (63); добио је осам хектара земље и државну кућу. Ј. ТОДОР, рођен 1865. године; жена Јелица, 63 године, синови Младен (25), Милутин (22), Мишо (20) и Миладин

НОВИЋЕВИЋИ: ЛАБУД, рођен 1882. године; жена Станка (28 година), синови Драгољуб (8) и Драгутин (7), шћерка Зорка (2); добио је осам хектара земље и државну кућу. МИЛИЧКО, рођен 1905. године; стриц Милисав (53), стрина Борика; добио је земљу и државну кућу.(16), шћерке: Милица (18), Милена (16) и Милка (11); добио је 15 хектара земље и државну кућу. Ј. МИЛОСАВ, рођен 1873. године; жена Симона (56 година), синови Бранко (22) и Бранислав (16), шћерка Вукосава (15); добио је осам хектара земље и државну кућу. Ј. РАДУЛЕ, рођен 1890. године; жена Јела (36 година), шћерка Босиљка (2), мајка Велика (73); добио је седам хектара земље и државну кућу.

ОГЊАНОВИЋИ: ПЕРИША, рођен 1883. године; жена Савета (46 година), син Вукашин (5), шћерке Милунка (17), Јелисавета (12) и Станија (9); добио је земљу и државну кућу.

ПАУНОВИЋИ: ЈЕФТО, рођен 1890.године; жена Лепа (38 година), синови: Радомир (19), Димитрије (10) и Љубомир (5), шћерке: Даница   (16),

Стојанка (14) Драгиња (13), Милка (9), Плана (6), брат Драгић (10); добио је 15 хектара земље и државну кућу.

ПЕТРОВИЋИ: Р. ЈОВАН, рођен 1873. године; жена Милка (стара 40 година), син Вуксан (14); добио је пет хектара земље и државни кућу. М. РАДУН, рођен 1907; жена Бојана има 21 годину, мајка Милица (48), сестра Бојана (17); добио је девет хектара земље и државну кућу.

РАДЕВИЋИ: МИЛИЋ, рођен 1907. године; жена Зорка (22 године), мајка Достана (59), браћа Пуниша (27) и Милорад (20), сестре Милева (18)  и Љубица (16); добио је 13 хектара земље и државну кућу. М. МИХАИЛО, рођен 1883. године; жена Савета, 33 године, синови Михајло (10), Милован (4), браћа Новица (43), Миладин (33), Милан (21), снаха Роса (23) унука Даринка(4), Радуша (3), Рада (6), шћерке Милосава (9) и Милунка (5); добио је 22 хектра земље и државну кућу (населио, али нема података да ли се вратио дио породице). Ђ. ЈОВАНКА, рођена 1876. године, син Новица (25), снаха Марија (25), унук Божидар (3), унука Велика (5); добили су осам хектара земље и кућу (доселили па напустили); ВАСО, рођен 1895. године; жена Аница (28 година), синови Раде (10) и Радомир (8) и мајка Ђурђа (73); добио је осам хектара земље и државну кућу; ВУКАШИН, рођен 1876. године; жена Видосава има 46 година и шћерка Добрица (5); добио је пет хектара земље   и државну кућу; БОШКО, рођен 1864. године; жена Милосава, 48 година, синови Вито (20) и Владо (10), шћерке Мирка (21) и Милунка (14); добио   је седам хектара земље и државну кућу; МИЛИЈА, рођен 1907.гoдине; мајка Стана (57), брат Михајло (21); добио је девет хектара земље и државну кућу; М. ВУКОТА,  рођен  1904.  године;  жена  Милица,  25 година,  син Милић (3), мајка Стоја (68), сестра Дика (25); добио је осам хектара земље  и државну кућу.

СИМОНОВИЋИ:  ЈАНКО,  рођен  1878.године; жена Симка (43 године), син Милан (13), шћерке Вукосава (16), Милосава (11) и Коса (3); добио је шест хектара земље и државну кућу. А. МИЛОВАН, рођен 1903.године; жена Вукосава (25 година); добио је пет хектара земље и државну кућу. М. МИЉАН, рођен 1895. године; жена Марица (27. година), синови Добро (8) и Вукашин (2); добио је седам хектара земље и државну кућу. РАДЕТА, рођен 1864.године;  жена Драгиља, 47 година, шћерке Милева (17)   и Милена (17); добио је пет хектара земље и државни кућу. Ш. МИЛОСАВ, рођен 1879; жена Стојана (43 године), синови Вујадин (16) и Војислав (13), шћерке: Лепосава (10), Милосава (6) и Станица (3); добио је 8 хектара земље и државну кућу

СТЕШЕВИЋИ: П. СТЕФАН, рођен 1877.године; жена Милена (53 године), синови Миливоје (11), Миладин (7) и Милан (2) шћерке   Милосава (21) и Милева (21); добио је седам хектара земље и државну кућу. СТАНИЦА, рођена 1895.године; син Драгић (8), шћерка Дарка (11); добила је пет хектара земље и државну кућу. ПЕТАР, рођен 1863.године; жена Новка (48 година), син Милорад (20), шћерка Полексија (8); добио је пет хектара земље и државну кућу. М. РАДИВОЈЕ, рођен 1902; жена Милена (29 година), синови: Бранко (6), Марко (4) и Рајко (3), мајка Иконија (46), браћа Радојко (25), Радисав (20) и Милисав (18), сестра Зорка (16); добио је седам хектара земље и државну кућу. П. МИКО, рођен 1861. године; жена Јелица (58 година) и син Милун (29); добио  је пет хектара земље  и  државну кућу.

ТОМОВИЋИ: С. САВО, рођен 1909.године; мајка Станка (43 године), брат Миладин (20); добио седам хектара земље и државну кућу. СТАНКО, рођен 1893. године; жена Илинка, синови Владимир (10) и Радомир (8), шћерка Радунка (6); добио је десет хектара земље и државну кућу. ТОМИЦА, рођен 1888.године; жена Савета, 40 година, син Урош (11), шћерка Милица (4), мајка Јела (73), браћа Михајло (33) и Милоје (26), снаха Борика (24); добио је 15 хектара земље и државну кућу. СИМОНА, рођена 1894. године; син Војо (18); добила је девет хектара земље и државну кућу. МАРКО, рођен 1878.године; жена Рада, синови: Саво, Драгутин, Душан, Рајко и Добрашин; добио је десет хектара земље и државну кућу. В. РАДИСАВ, рођен 1878.године; жена Савка (51 годину), син Богдан (21); добио је четири хектра земље и државну кућу. М. РАДУН, рођен 1891.године; жена Симона (34 година), синови Милисав (8), Војислав (4) и Чедомир (2), брат Велиша (30); добио је 11 хектара земље и државну кућу.

НЕКИ СУ ОСТАЛИ КОД ЂАКОВИЦЕ

Према попису из 1934. године тамо су се налазили:

ВУКОВИЋ Томица, са женом Иконијом, синовима Драгом и Рајком (уочи Другога свјетскога рата вратили се у Велику).

ГОЈКОВИЋ АЛЕКСА, рођен 1898. године; жена Анђелија (35 година), брат Грујо (37), снаха Милица (31), синовци Милета (10), Милисав (9), синовица Раденка (5); добио је 12 хектара земље, са државном кућом.

ЈОКИЋ Млађена БОГДАН, рођен 1877. године; жена Бојана (44 године), синови  Рајо  (20),  Радоје  (18),  Радомир  (17)  и  Станоје  (9),  шћерке: Рада (12), Добрила (7) и Полексија (2), снаха Савка (18), унук Марко (Рајов, од пола године); добио је 12 хектара земља са државном кућом (уочи Другога свјетскога рата вратили су се у Велику).

КНЕЖЕВИЋИ: С.АНДРИЈА, рођен 1904. године; жена Лепосава (26 година), син Радимир (7), шћерке Радмила (7) и Драгиња (3), мајка Достана (58), браћа Божин (20) и Милан (19); добио је 13 хектара земље и државну кућу. Ј. НИКОЛА (31), жена Марта (29 година), син Милан (11), брат Радисав (27), снаха Мара (29), синовци: Владимир (20), Велимир (13), Вукадин (7)    и Бранко (5), шћерке: Стојана (9), Рабија (6); добио је 17 хектара земље и државну кућу. Р. МИЛИВОЈЕ, рођен 1898. године; жена Новка рођена 1901. године синови Добрашин (1924) и Вуксан (1936), шћерке Коса (1930) и Мирка (1933); добио је 11 хектара земље и државну кућу.

ОГЊАНОВИЋИ: Р. АНДРИЈА, рођен 1890. године; жена Милева рођeнa 1906. године, син Душан рођен 1929. године, шћерка Миланка рођена 1933: добио пет хектара земље и државну кућу. РАДОЊА, рођен 1883. године; жена Станија (26 година), синови Миладин (18) и Радомир (7), шћерке Зорка (13) и Драгиња(2); добио 10 хектара земље  и државну кућу.

РАДУЛОВИЋИ: М. РАДОЈЕ, рођен 1895. године; жена Станисава (34 годинe), син Вукосав (8), шћерке Радосава (7) и Даринка (2), брат Петар (30), снаха Божана (26); добио је 13 хектара земље и државну кућу. Р. РАДИВОЈЕ, рођен 1889. године; жена Новка (32 године), шћерке Даринка (11) и Божана (26); добио је 13 хектара земље и државну кућу. Б. МИЛИВОЈЕ, рођен 1894. године; жена Илинка, 30 година, шћерке Ракита (3) и Десанка (1), брат Милосав (14), снаха Јована (32), синовац Радисав (5), синовица Милена (8), сестре Илинка (28), Роса (4), Коса (3) и Добрица (4 мјесеца); добио је 13 хектара земље и државну кућу.

СТЕШЕВИЋИ: ЗАРИЈА, рођен 1873. године; жена Радосава (48 година), синови Вучко (24), Вукашин (18) и Божидар (12), снаха Радосава (24), шћерке Стојана (16) и Зорка (20); добио је 11 хектара земље и државну кућу. ВУКАШИН, рођен 1906. године; жена Даринка (22 године), шћерка Милијана (2), мајка Станка (58) и брат Вукман (23); добио је 10 хектара земље и државну кућу. ИЛИЈА, рођен 1885. године; жена Петра (36 година), шћерке Јелена (10), Милица (8) и Љубица (2), брат Шпиро (37), синовице Вукана (18) и Роса (17); добио је 13 хектара земље и државну кућу. 

Напомена:

Описи  начинa живoта у Метохији између два свјетска рата и подаци  o сеобама – које су услиједиле послије Другога свјетскога рата (према Београду, Пећи, Иванграду, Титограду, Котору, Новоме Саду, Крагујевцу), као и онима које су се догодиле крајем 20 вијека (из Метохије и других мјеста на Космету) – налазе се  у књизи Бранка Јокића ВЕЛИКА И ВЕЛИЧАНИ (може се купити у Градској књижари у Подгорици, продавници на Мурини и књижари на Рацини , у Плаву, или питати на тел. 067 649 549)

Овдје ће ускоро почети нови фељтон из прошлости Велике и Величана.

Уредништво

Jedno mišljenje o “Величке сеобе (4): БЈЕКСТВА ИЗ ЂАКОВИЦЕ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *