МУРИНА – ВАЗДУШНА БАЊА

О Мурини се између два свјетска рата много говорило и писало – као о једном од најбољих природиних одмаралишта. Истиче се не само изванредна природна љепота читавиг краја, него и “дружење са интелектуалцима”…

Мурина или Мурино? Та дилема није нова, па се одавно и у писаним документима употребљавају оба облика. Није познато од када се јавио (и) облик Мурино, те зашто толико дуго траје – упркос томе што није стандардан и што је у писаном медијима било мноштво таквих објашњења. Рeаговали су познати лингвисти и мјештани, упозоравајући да је једино исправно да се неко мјесто, па и Мурина, зове онако како га они називају.

Дакле, и лингвистички је стандарно: Мурина!

То није једина дилема: и даље се неки (све)зналци надгорњавају око тога да ли се овај топоним везује за словенско или латинско поријекло (па чак и за илирско)… Међутим, спора нема када су у питању похвале Мурини, као једној од најљепших насељених локација у долини Лима.

Нарочито се између два свјетскa рата много се писало о Мурини. Разним поводима, о мјесту и њеним становницима, утсиске су износили разни намјерници, а бројне и опширне репортаже, угледних новинара и писаца, налазимо у београдским листовима Правда, Време и Политика, као и у црногрским дневиним и неђељним новинама Зетском гласнику, Зети, Гласу Црногорца, Слободној мисли и другима.

Мурина и Машница

Дивљење нашем мјесту често се исказује већ у насловима. Па Време крупним словима истиче: “Мурина – ваздушна бања”. Потом наставља да опширно описује изванренан положај, добру саобраћајну повезаност, питомост и свјежину, могућност купања на Лиму и планинарења по околини, бурну пролошт читавог краја, љубазност домаћина, итд.

Зетски гласник, од 2. септембра, 1933.године, под насловом “Мурино”, пише:

“Раскирсница на правцима Пећ – Андријевица, Пећ – Плав и Гусиње, вратница од Полимља, на ушћу истоимене ријеке – то је Мурино. Голеш и Сјекирица. Једно између много мјеста – природних љетовалишта у Зетској бановини. Ту је ријека Лим са својом можда најугоднијом водом за купање. Бистрина његиве воде и слабе љубтеље овога спорта привући ће и послије неколико купања просто их везати за овај спорт. Љубитеље излета и планинаре околина Мурина просто може одушевити.Сами поглед са моста преко Муринске ријеке, или ту одмах преко Лима, пружа величанствене природне љепоте. Долине ријека са густом шумом, са високим планинама, које очекују посјетиоце да им прикажу обиље своје обдарености, то је околина Мурина. Куд год пођете из Мурина у околину наћи ћете на природне љепоте.

Од Мурина простире се низ Лим, у дужини од 10 км. Полимље, просуто по објема странама ријеке. Уз Лим од Мурина налази се долина са Брезојевичким пољем и Новшићем у коме и данас штрче зидине попаљених кула из чувенг боја на Новшићу, који је био одјек Херцеговачког устана из 1875 г. Још мало ту је манастир Брезовица, са пуно трагова тешке прошлости овога краја, а потом Плавско језеро, са својом дивном околином, чија љепота одбљесне и падне у око сваком путнику при спуштању са високог Чакора и долезећи у Мурино.

Мурино има пошту, неколико кафана, приличан број одлично израђених кућа са неколико дућана. Не само у Мурину већ и у оближњој околини може се наћи угодно становање. Величанство природне љепоте и вјештачки створена угодност чине Мурино одличним љетовалиштем и свратипте. Мурино као поправилипте и у том погледу има одлично преимућство. Свјежина ваздуха, одлично пречишћеног благодарећи густини шуме, одлична бистра и хладна вода, редовно купање, богаство је овог краја. Сваки путник при пролазу кроз Мурино зажели одморишта у овом мјесту. Захваљујући том преимућству оно данас има велики број пролазника – свратника. И заиста је угодно побјећи из неке вароши, заштити своје здравље и наћи одмориште у мјесту овако обдареном природном љепотом. Полимље има лијеп број интелектуалаца запослених у разним крајевима наше отаџбине, а који љети нађу за најпотребније посјетити свој крај и освјежити своје здравље у одличном климатском мјесту. Ту је једна добра околност за излетнике, јер ће имати приличан број друштва. Изванредан је лов у долини Муринске ријеке, нарочито с јесени, те и за љубитеље лова Мурино има добре оклности. Изнад Мурина издиже се Виситор са свијим језером, Голеш чувено мјесто горостасних четинара, међу којима је и дебели бор, знатан из Душанове архиве, у Дечанима забиљежен. На другој страни, равнајући се са овим врховима стоји Сјекирица, по чијем врху се налазе остаци два чуване топа из 1912 г., који чињаху страх и трепет непријатељу из ондашњег доба. Стране ових висова до самог Лима биљеже још и данас очувани остаци кула турске војске. Њима су биле обиљежене негдашње границе Црне Горе и Турске.

Мурино може да опслужи као центар околине између Чакора и Андријевице.То досад није улињено. У томе се не би смјело оклијевати. Потреба је цијелог краја ово: спојити општине Полимску и Величку у једну са сједиштем у Мурину.Пошти дати телеграф и телефонску централу. Подићи једну модерну основну школу. Подићи школску поликлинику. Удружена општина могла би инсталирати и електрину централу. Природа је крају дала што многи крајеви немају. Стоји још до добре виље његових грађана.”

(Напомена: репотража је потписана иницијалима М. М. Поређењем са другим прилозима које је објављивао у цетињским и подгоричким листовима, а претежно их потписивао пуним именом и презименом, највероватније да је и њен аутор Миличко Мијовић).

Приредио: Бранко Јокић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *