Писмо проф. др Мирка Брковића

Поштовано братство Јокић,

Са посебним задовољством, овом приликом желим да вам честитам и захвалим вам на племенитом подухвату уређења Јокића гробља у Велици,  у  месту  званом Волујак. Са посебним напором ви сте успели да оградите, обновите, уредите прилазни пут у дужини око 2 км и изградите капелу, и са овим сте се подухватом одужили вашим прецима. Ваши преци последња три века борили су се да очувају своју слободу, одрже свој голи живот, на љутом чакорском камену. Борили су се да сачувају свој животни простор, границу, која је увек била угрожена и коју сте ви увек чували до данашњих дана. Сада, границу сте предали на чување друштвеној заједници, држави, а држава треба да је очува ако то хоће и може.

Јокићи, ви овог момента нисте свесни какав сте подухват урадили и одужили се својим прецима. Данас када се простор Велике убрзано празни, становништво нестаје, са две хиљаде спало је на око 300 становника, постоји реална опасност да се оствари пророчанство Костадина Микића, команданта величког батаљона у балканским ратовима и првом светском рату. Наиме, када су Величани, његови саборци посетили Костадина у Пећи, на самртној постељи, том приликом су га питали шта му је најжалије што оставља на овом свету.

,,Најжалије ми је што ће Велика остати без људи“ – рекао је Костадин.

Тада је у Велици живело око 1500 становника, и многи присутни нису схватили то пророчанство, и касније су га тумачили на разне начине.

Још једном хоћу да честитам  иницијаторима и организационом одбору, који је осмислио овај пројекат, и за кратко време га завршио, такође и свим Јокићима, који су учествовали са својим скромним прилозима, и свим осталим Јокићима који на одређен начин нису могли да учествују у остварењу пројекта, али, нису ни сметали.

Природни закони нека делују, а ваши преци нека мирно почивају и нека им је лака света величка земља.

С поштовањем проф.др Мирко Брковић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *