ZAKAŠNJELO „OBJAŠNJNJE“ (ponovljeno)

Poštovani gospodine Jokiću!
Slučajno sam obaviješten, a potom se i lično upoznao sa Vašim reagovanjem na portalu sela Velika na moju knjigu “Zločini nad pravoslavnim stanovništvom u Gornjem Polimlju”.
Iskreno govoreći u prvom trenutku sam pomislio da se radi o Vašoj zabuni i o Vašem potpuno neumjerenom i proizvoljnom reagovanju i da u najvećem dijelu ne stoje i da su sasvim neutemeljeni Vaši razlozi za reagovanje na način i u konotaciji u kojoj ste to učinili.
Medjutim, malo pažljivijim pregledom i uporedjivanjem zaključio sam da ste, na moju veliku žalost i crnu bruku, najvećim dijelom ili u potpunosti u pravu, bar što se tiče načina i konteksta u kome je došlo do doslovnog preuzimanja, citiranja i objavljivanja tekstova, djelova tekstova i fusnota iz Vaše knjige “Sin gordog Čakora” u mojoj pomenutoj knjizi.Nažalost i način i razlozi koje ću Vam ponuditi u objašnjenju i odgovoru, koji razumljivo očekujete od mene, a na kojima i insistirate u reagovanju, prilično su limitirani i teško mi je zbog toga, ali se nadam da ćete na kraju ipak imati razumijevanja za ono što ću Vam predočiti i što se desilo i šta je uzrokovalo da dodje do toga do čega je došlo.
Desilo se, naime, da sam se u radnoj verziji moje knjige i u mojim tekstovima koristio gradjom iz vaše knjige, kao nezaobilaznom literaturom (ovo nije nikakvo laskanje već objektivan sud) i činjeničnom osnovom koja pruža izvanrednu podlogu za komentarisanje i zaključivanje o istorijskim dogadjajima i ličnostima kojima ste se, izmedju ostalog, bavili u vašoj knjizi.Razumije se i da sam imao namjeru da se istim koristim na način i u skladu sa autorskim napomenama o nedopustivosti svake upotrebe ili zloupotrebe bez Vašeg autorskog dopuštenja.
Dakle, u momentu kada je knjiga upućena na prelom i u opštoj žurbi da se taj dio posla finalizuje da bi knjiga bila spremna za 28. jul, ja sam uputio tekst koji je sadržavao i izvode direktno preuzete iz vaše knjige, sa bilješkama na marginama da se napravi komentar na Vaša cijenjena zapažanja i zaključke, a da sam pri tom potpuno zaboravio na moje komentare, zaključke i moj autorski odnos (bilo kakav da je) priložim i ugradim u moj konačan tekst, iako sam sve to imao na umu i (nažalost) sve to već imao pripremljeno-uključujući i oznake korišćene literature u fusnotama. Sve kasnije bilo je kasno zbog moje elementarne nepažnje i sve mi je postalo jasno tek nakon Vašeg.
Gospodine Branko, žao mi reagovanja je ako mislite da sam Vama namjerno i sračunato naudio na tako naivan i otvoren način, jer u mojem dosadašnjem istoriografskom bavljenju ovo mi se prvi put dešava, ali se ipak desilo i ja nemam druge riječi sem da Vam se izvinim zbog toga ako Vam to nešto može značiti, a da Vam se posebno izvinim što se to desilo upravo prema Vama, jer Vi to svakojako i konačno nijeste zaslužili. Tako gledano, izuzimajući dio koji se odnosi na vaš komentar vezano za ulogu i doprinos vladike Amfilohija prema svemu ovome (jer to je nešto na čemu se nijesmo ni sretali ni upoznavali niti je bilo razlog mog niti Vašeg bavljenja ovom tematikom – nadam se da se slažete), ja Vam ostajem prijatelj i veliki dužnik i nadam se da ćete se i Vi na isti način odnijeti prema svemu ovome.
Pozdravlja Vas,
Predrag T. Šćepanović
u Kolašinu, 20. oktobar 2014.g.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *