„ПОКОЉ У ВЕЛИЦИ“ И У БЕОГРАДУ

Интересовање за недавно објављену књигу Бранка Јокића „Покољ у Велици“ превазиишло је очекивањa аутора: за нешто више од мјесец дана, распордат је сав расположиви тираж који се налазио у књижари на Рацини (у Плаву), продавници на Лимскоме мосту (Брезојевице), продавници на Мурини и Градској књижари у Подгорици. Такође, преко сто примјерака, купили су читаоци (петежно Величани) приликом петровданског скупа Јокића на Чакору и обиљежавања 70-гдишњице геноцида у Велици, 28 јула ове године.
Због и даље велике потражње, на поменута продајна мјеста биће достаљен додатни тираж. Истовремено, аутору се обраћају и читаоци (Величани и други) из Београда, Новга Сада и других мјеста у Србији, питањем да ли се књига може набавити у тамо. Овим их обавјештавамо да је у Београд већ стигло двадесетак примјерака и да се интересују на (београдски) тел. 063 1517345.
Овако велико интересовање, аутор тумачи садржајем књиге. Ниме, скоро да нема величке породице из које се у њој не помиње бар један њен члан, односно зла судбина неколио стотина Величана (и оних који су живјели у Метохији), а који су страдали током Другог свјетскоог рата или у геноциду, 28 јула.1944.године. Све је то предочено уз свјеједочња ближе родбине и других преживјелих, фотокопије мноштва документа, навођење конкретнтних имена убица и датума извршених злочина, итд.
Учесници Округога стола, који је одржан у Велици, 27.јула 2014. године, на тему „Геноцид у Велици 28.јула 1944. године“, изрекли су веома похвалне оцјене овој књизи. Цитирајући поједине њене дјелове, у таквом контексту апострофирали су је академици Миомир Дашић и Зоран Лакић, као и Љубомир Живљаљевић, свједок тих збивања, проф. др Марко Кнежевић, Гојко Кнежевић, публицист и други.
Иначе, ово је пета по реду књига Бранка Јокића о своме завичају. У протеклих три године, објавио је: ЗАПИСИ О ВЕЛИЦИ И ВЕЛИЧАНИМА, РЈЕЧНК ВЕЛИЧКОГА ГОВОРА, ЈОКИЋИ ИЗ ВЕЛИКЕ (у коауторству с Марком Јокићем) и СИН ГОРДОГА ЧАКОРА (хроника збивања у Велици између два свјетска рата). За све њих такође влада запажено интресовање, прије свега Величана, али и сусједа (посебно Плављана).
Утор најављује и скорије публиковање обимне (преко 600 страна) монографије о Велици, под (радним) насловом ВЕЛИКА И ВЕЛИЧАНИ, коју сматра круном истраживња о завичају.

4 mišljenja o “„ПОКОЉ У ВЕЛИЦИ“ И У БЕОГРАДУ

  1. Vjerujem da je knjiga dokumentarna tj. poduprta autenticnim dokumentima, dokazima i svjedocenjima. Vrijedno djelo, nema sumnje! Ali, ne mogu se oteti utisku da se puno stavlja akcenat na plavogusinjske vulnetare, koji su bili “ispomoc”, iako zlocin genocida u Veliki nosi neizbrisiv “rukopis” 7 SS divizije, ciji je ratni put objeljezen civilnim zrtvama ubijenim “nekonvencionalnim” nacinom. Radi korektnosti i istorijske istine optuzivanje citavog naroda za zlocine pojedinaca i grupacija je, u najmanju ruku, bilo bi netacno i nekorektno. Ne vjerujem da je to autor naumio. Ali, vidljivo je nepoznavanje konteksta, odnosa snaga i unutrasnjih podjela u Plavu i Gusinju tokom okupacije. Plav i Gusinje su poslije okupacije pripali “velikoj Albaniji”, tj. italijanskoj okupacionoj zoni. Italijani su uspostavili vlast uz pomoc albanskih kvislinga i onih Muslimana, koji su sebe smatrali za Albance. Uzgred je izvodjena albanizacija. Kolika je tada mogla biti autonomnost u djelovanju Muslimana? E tacno tolika je odgovornost Muslimana Plava i Gusinja u zlocinu genocida u Veliki. ps. Ime Musliman koristim u smislu narodnosti.

    S pistovanjem, A. K.

    • Poštovani g. Kožar,
      Volio bih da sud o knjizi formirate kada je budete pročitali (ako uopšte praktikujete takvu preksu), a ne na osnovu kraćeg prikaza (bilješke) njenoga sadržaja. Odgovore na sva pitanja koja Vas muče naćićete tamo -u priloženim dokumentima kojima je bilo kakav komentar skoro suvičan.
      S poštovanjem, Branko Jokić

  2. Moje prezime nije Kozar nego Koljindar (Koljenovic). Prvom prilikom, kad dodjem u Crnu Goru potrazicu Vasu knjigu.
    O proslosti je bolje pricati nego je prezivljavati ponovo. Moj komentar se, mislim, vise odnosio na odjeke u medijima i javnosti uopste nego na Vasu knjigu, koju nijesam procitao. Vjerujem da nije u 2 sv. ratu u nasem kraju sve tako crno-bijelo nego sa puno nijansi. Nije ni zlocin genocida u Veliki prosto izazvan sukobom “krsta i polumjeseca” ili nastojanje Plavogusinjana da se bore “do istrage nase ili vase”. Neko je pomogao Turkovicima, Milacicima a valjda i Arsovicima, prilikom najezde sjevernoalbanskih bandi i Plavogusinjana, koji su se vratili iz egzila u crnim kosuljama. Pomagali su lokalni Albanci i Bosnjaci, koji osim starih nepravdi pamte i stare usluge i pomoc u teskim vremenima. Valja se spominjat i dobrih ljudi u zlim vremenima.

    S postovanjem, A. K.

    • Izvinite zbog prezimena. Inače, slažem se s Vašim zapažanjima – kada se radi o “globalnim” zbivanjima u Drugome svjetskome ratu u našeme kraju. Ali, o nešto daljoj prošlosti i genocidom u Velici 1944-godine, do nedavno (u ime “bratstva-jedinstva”) skrivana dokumenta govore drugačije. No, opet Vas pozivam: prelistajte knjigu.
      Lijep pozdrav

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *