КО ЈЕ АМФИЛОХИЈУ ДОШАПНУО НЕИСТИНУ

Умјесто правих истина о геноциду у Велици, Митрополит Амфилохије, у обраћању народу, 28. јула 2014.године, допустио је себи да јавно устврди како је (парафразирано) неки Гојковић предводио Руговце у клању по Велици и био жешћи крвник него и сами Руговци…
Пишући књигу ПОКОЉ У ВЕЛИЦИ, претурио сам све архиве и на такав податак нијесам наишао. Не искључујем могућност да се неко од потомака поарнаућеога Благоја Гојковића (Љајића) налазио у групи кољача, али тврдим да он није предводоо Руговце у клању по Велици, већ Сали Рама и Жук Аџија, а да је најсвирепији кољач био извјесни Сакатан (види моју књигу).
Највероватније да је, иначе површно обавијештеноме Митрполиту, тај „податак“ дошапнуо неко од скрибомана који преписују и дописују моје књиге, или оних чије „чувено стваралаштво“ управо он „промовише“ иако још није објављено?! Дакле, испричао му је ту „важну ствар“ неко од вечичких подвалџија који, скривајући сопствене прљаве биографије,“пресуђују“, хушкају и млате о свему и свачему (но, обећао сам и о њима посебан „фељтон“)…
Не браним Гојковиће (који су с разлогом љути због оваквих Митрополитових тврдњи), него на основу аутентичне архвско-мемораске грађе, желим да појасним причу о томе поарнаућеноме Гојковићу.
Благоје Гојковић, звани Благоје Банџа, око 1880.године, као 18-годишњак убио је брата, након што га је на то подстакао комшија (Јокић, Цакић). По другој веризији, несрећни Благоје је побјегао од потјере, кадa су му Радевићи (Вековићи) подвалили неку крађу… Но, неспорно је да је побјегао у Ругову, најприје се настанивши у тамошњем селу Пепиће, код некога Руговца код којега је чувао стоку. Познати истраживач др Мирко Барјактаревић, не наводећи имена, забиљежио је 1959.године да становници засеока Малевићи (Маљај) припадају роду Љајић(и), осим четири куће Шаљана и двије поарбанашених Шекулараца, и додаје: „За Љајиће се прича да потичу од некога слуге који је био најмљен у Дрељу, па када је узео газдину шћерку, газда му је дао нешто земље да се насели у Малевићима“. Према тврдњама његових рођака, од Благоја је настало повелико потомство Руговаца – Љајића … (Др Мирко Барјактаревић, Ругова, СКЗ, књига 36. Београд, 1960.) Када је покушао да се врне у Велику и освети се комшији, грешком га је убио братучед (Кнежевић) на Ваганици; мислећи да је неки Руговац кренуо да му краде стоку пуцао је у њега (Момчило Гојковћ: ГРОБ БЛАГОЈА БАНЏЕ)…
Нема података да су наследници злосрећнога Благоја били кивни на Величане (осим на оне што су били виновници бјекства њиховога оца) и припремали им неко зло. Напротив, поуздано се зна да је син Благоја Банџе, на уласку у Ругову (у Кућиштима ), сачекао војску Радомира Вешовића и Величаниа Костадина Микића (који ће на Скадру замијенити Вешовића…), када је, у Балканским ратовима, кренула с Чакора према Метохији и био им водич до Пећи и све до Ђаковице. Такђе, потомство Благоја Банџе је (у Дрељима) редовно на конак примало Величане и Васојевиће када би одлазили за жито у Пећ и друга пазаришта по Метохији.

Бранко Јокић

One thought on “КО ЈЕ АМФИЛОХИЈУ ДОШАПНУО НЕИСТИНУ

  1. zar je moguće da Amfilohoje baca smutu po Velici, tvrdeći kako su Veličane klali njihovi, to jeste da su se poklali među sobom. Ima raznih priča o tome šta se toga nesrećnpga 28.jula 1944.godine događalo, ali ovakvih nije bilo, pa očekujemo da Amfilohije pojasni od koga je ćuo ove laži…
    Aleksandar Gojković i Vladimir Petroviić, Beograd

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *