Borba za opstanak i obrazovanje

  Pobjeda Subota, 23. maj 2015.        

 

Branko Jokić,dr Danilo Knežević i Marko Jokić na promociji Monografije

U Murini predstavljena Monografija o 150 godina  veličke škole

Monografija predstavlja sveobuhvatan prikaz 150 godina duge i  bogate istorije školstva tog kraja    

MURINO – Monografija „Velička škola 1864 – 2014“ Branka  i Marka Jokića, koju je u recenziji istoričar Radovan Popović označio svojevrsnom „enciklopedijom“o ovom kraju, predstavljena  je u sklopu majskog programa obilježavanja  80 godina Osnovne škole „Petar Dedović“u Murinu.

Podsjetivši  da je ova vrijedna knjiga rezultat dugog istraživačkog rada braće Jokić, director Osnovne škole Radomir Jočić, takođe njen recenzent, ocijenio je da monografija predstavlja „sveobuhvatan prikaz 150 godina duge i bogate istorije školstva ovog kraja“.

- Podatak da je davne 1864. osnovana prva škola u Velici za poštovanje je ne samo u Limskoj dolini, nego i u crnogorskim,pa i evropskim okvirima.Stoga je objavljivanje ove monografije dobrodošlo, kako bi se, čini se, u poslednjem trenutku sačuvala istorijska građa o osnivanju i radu škole, posebno o njenom opstajanju u teškom dugom vremenu kada je Velika bila nemirno crnogorsko poluostrvo u turskoj teritoriji, ali i Prvog i Drugog svjetskog rata, pa i obnove porušene zemlje – naglasio je direktor Jočić.

Predstavljajući monografiju o veličkoj školi, dr Danilo Knežević je ukazao da je „dugi period obrazovne institucije poput ove u Velici za respekt I za mnogo veće i bogatije sredine.

Ako se ima u vidu da su se Veličani sve od doseljavanja u ove krajeve u prvoj polovini 18. vijeka, pa i nakon uspostavljanja prve crnogorske vlasti 1858. godine, borili za goli život i opstanak, za divljenje je činjenica da su i u tim uslovima velički glavari i prvaci radili na otvaranju škole I uporedo sa bojevima za slobodu, vodili borbu i za obrazovanje veličke djece – kazao je Knežević. G.K.    

“VIJESTI” O ISELJAVANJU IZ VELIKE

STAV

21.5.2015 10:01

Još o iseljavanju

Prema Monstatovim podacima, u Mjesnoj zajednici Plav, koja obuhvata samu varošucu i u kojoj je preko 90 odsto Muslimana, od 1971. do 2011. godine broj stanovnika se smanjio za 14,44 odsto

 

   AUTOR: Branko Jokić

  Povodom teksta „Moderni muhadžiri“, autora prof. dr Šerba Rastodera, Vijesti 19. 5. 2015.

Kao i u drugim prilikama, bilo da  „analizira“ prošlost ili savremenost, dr Šerbo Rastoder „preskače“ činjenice i iznosi netačne, ili, u najmanju ruku, površne opservacije. Naročito su mu, i redovno, problematičani „zaključci“ kojima nastoji da prvenstveno apostrofira navodno „zla vremena“ Muslimana, pri čemu je vidljivo da mu je svejedno, ili ga uopšte ne interesuje, još teža, i dalja i bliža prošlost, (i) pravoslavnoga stanovništva…

Tako  se zanio i u članku „Moderni muhadžiri“ u kome potrže i iseljavanje iz opštine Plav. Tvrdi da je procenat iseljenih u ovoj opštini 57,4 odsto. Ne navodi period na koji se to odnosi, ali, na osnovu dominirajućih lamentacija, dalo bi se zaključiti da su u pitanju isključivo Muslimani.

Međutim, nije tako. Naprotiv,  procentualno je drastičnije  smanjen broj pravoslavnoga stanovništva. Jer, analitičar „zaboravlja“  da je dio te adminsitrativne regije i njeno najveće selo Velika, koje  prednjači po broju iseljenih - ne samo u ovoj opštini nego možda i na nivou cijele države.

Prema Monstatovim podacima, u Mjesnoj zajednici Plav, koja obuhvata samu varošucu i u kojoj je preko 90 odsto Muslimana, od 1971. do  2011. godine broj stanovnika se smanjio za 14,44 odsto (u MZ Prnjavor, koja je na domaku Plava 7,3 odsto, a MZ Gusinje 44,09 odsto). U tome periodu u MZ Velika, u kojoj iskuljučivo žive pravoslavci, broj stanovnika je manji za 72,38 procenata.

Da to nije proces kakav su imala i mnoga druga sela, potvrđuje još nekoliko statističkih podataka: iako je u Drugome svjetskome  ratu stradalo više od trećine njenih stanovika (samo u pokolju od 28. jula 1944. preko trista, a ukupno više od 600), prema popisu iz 1948.  Velika je imala 1.352 stanovnika; 1953. bilo ih je 1.368, 1961.godine 1.249 a 1971. godine 1.059. Potom je došlo do još ubrzanijih odlazaka. Popis iz 1981.  registrovao je 717,  a deset godina kasnije - 505 stanovnika. Početkom XXI vijeka, 2003. godine, ostalo je 417, a po  popisu iz 2011. svega 311. Dakle, za 80 godina Velika je „skraćena“ za blizu 90 odsto stanovnika, a ako se ima u vidu i očekivani (a izgubljeni) prirast, onda je broj iseljenih skoro nemoguće  izračunati. I to nije sve: plavski planeri su već izračunali da bi za narednih dvije-tri decenije ovdje moglo da bude tek desetak ljudskih duša…

Tražeći „pošten i jasan odgovor“, analitičar Rastoder pita: zašto se ljudi sele? Slažem se da  su, i ranije i sada, na prvome mjestu ekonomski i politički razlozi, odnosno  nedostatak „jednakih šansi“. On kao jednog od neposrednih krivaca što toga nema vidi potpredsjednika vlade(?!)…  Pa, evo, da ja ukažem kako to izgleda na  primjeru Plava. Iako pravoslavno stanovništvo u ovoj opštini čini jednu četvrtinu (nakon odvajanja Gusinja, taj procenat bi trebalo da je osjetno veći) prema činjeničnom stanju iz 2014. godine, od 42 tzv. javna funkcionera (koje bira Skupština opštine) nije bilo ni jednoga pravoslavca, a od  preko 400 visokoobrazovanih Veličana (među kojima je više od 50 doktora nauka, kao i više od 50 ljekara, preko stotinu profesora, itd) u opštinskoj činovničkoj strukturi i drugim djelatnostima uposleno je - dvoje-troje…

ПРОМОВИСАНА КЊИГА „ВЕЛИЧКА ШКОЛА 1864-2014“

У пуној сали Дома културе у Мурини, 7. маја 2015. годоне, промовисана је књига „Величка школа“, аутора Бранка и Марка Јокића. Промоцију је организовала Основна школа „Петар Дедовић“, која је издавач књиге.

      

Истичући да је ова публикација од прворазреднога значаја за проучавање истрије црногорскога школства, а посебно школства и укупне прошлости Велике и Полимља, директор школе, професор Радомир Јочић, рекао је да су њене најважније карактерситике свеобухватност приказа 150-годишњега развоја и трајања образовања у Велици и изврсност и документарност презентованих података. Др Данило Кнежевић је исцрпно представио садржај књиге, издавајајући више сегмената који подсјећају на главне моменате рада Величке школе и прошлости Величана. Ученица Тeодора Радуновић прочитала је фрагмент о величким ђацима- пјешецима. У име аутора захвалио је Марко Јокић,а Бранко Јокић је одговорио на постављена питања. Промоцију књиге пропратило је отварање иложбе Драгише С. Јокића, чији су пејсажи добрим дијелом инспирисани величким завичајем.

***

Кроз Величку школу је прошло више од 2.000 ђака и преко 70 учитеља… Издавач је свим величким учитељима, односно њиховим потомцима, обезбиједио бесплатан прмијерак. Међутим, за књигу влада и шире инересовање, нарочито њених бивших ђака. Између осталога, и зато што, уз историјат школе, садржи и имена неколико ђачких генерације прије Другога свјетскога рата, док су, у наставку (поред неколико фтографија, података о учитељима и др.), пописна имена свих (преко хиљаду) Величана који су завршили ову школу од 1945 до 2014.године. Будући да се многи обраћају издавачу и ауторима питањем гдје могу набавити књигу, исказујући жељу да је имају као драг спомен на доба својега и својих предака ранога живота и почетака шкoловања, али и као значајан документ за упознавање прошлости завичаја, обавјештамо да се може купити у продавници на Мурини и Величкој библиотеци.

Ličnosti: BOGDAN ZOGOVIĆ

Galerija

Matija Murko (1861 – 1952), slovenački slavist i etnolog, profesor univerziteta u Gracu, Lajpcigu i Pragu, prilikom svoje naučno-istraživačke eskurzije po Dalmaciji, Bosni, Crnoj Gori i drugim krajevima, obišao je, 1930 godine, i Polimlje, Plav i Veliku. Rezultate toga istraživanja, … Nastavite sa čitanjem

КЊИГА О ВЕЛИЧКОЈ ШКОЛИ

 

     На 214 страна, у тврдоме повезу, објављена је књига ВЕЛИЧКА ШКОЛА 1864-2014, аутора Бранка и Марка Јокића. Настала је поводом 150 година од оснивања школе, а рецензенти су: проф. Радован Дамјановић, главни уредник часописа „Васпитање и образовање“, проф. Радован Поповић, помоћник директора Завода за школство Црне Горе и проф. Радомир Јочић, директор Основне школе „Патар Дедовић“ у Мурини, која је и издавач. 

    У уводу, аутори истичу да јубилеј Величке школе представља један од најважнијих датума у историји Величана, али да је и веома значајан  за црногорско образовање у цјелини. Већ на првој корици књиге приложен је архивски документ, на основу којега (као и аутобиграфских биљешки Илије Вучетића, првог вискообразованога Величанина), аутори поуздано закључују да је школа основана управо 1864. године, па сва досадашња „лицитаирања“ око тога представљају само неоснована нагађања…

      У ствари, укупан садржај ове монографије (споменице) заснован је на историографском истраживању. Приложено је преко 30 фотокопија докумената а више од стотину назначено у фуснотама. Између осталога, донесени су аутентични спискови првих величких ђака у обновљеној школи (након што је Велика ушла у састав Црне Горе, на Берлинскоме конгерсу) и неколико других спискова (са подацима о старости и успјеху) генерација до балканских ратова. Опис тога раздобља пропраћен је и прлозима из љетописа и извјештаја учитеља и школских надзорника, итд.

   Величка школа је радила и у вријеме аустроугарске окупације, па све до 1941. године, о чему се овдје, осим података о учитељима и спискова неколико ђачких генерација, по први пут саопштавају до сада непознате појединости.

   Дио књиге која приказује период од 1945. до 2015. године прате спискови  и заједничке фотографије свршених ђака и биографије (и фотографије) преко 70 учитеља који су радили у Величкој школи од 1876 до 2014 године (од којих су близу 30 били Величани). Посебно је представљено неколико (нај)успјешнијих ђака, библиографије књига и радова, итд.

 * * *                

      Промоцију књиге организује Основна школа „Петар Дедовић“, 7.маја, у 12 часова, у Мурини.